Лијепо им помоћ прифатише, На путаљу коњу великоме, А кад виђе попе и познаде, A Дората узе за дизгине, 145 150 160 165 170 175 У Грково Турке угледаше, n - Да ми данас вјеру претуримо, „Да не иду на Србију Турци: „Удри, побре, Ђурђевића Суља, , А не гледај Ђурђевић-Мурата, „Ја ћу живот дијелити шњиме. А рече му Марко побратиме: „Побратиме попе Драговићу! Ти не гледај Ђурђевића Суља, Ако Бог да и срећа јуначка, "Ја ћу Суља смести на путаљу; Но се чувај бијеснога вука, Ја сам чуо, ђе кажују људи, „Јунака га није настајало „Од Турчина Ђерђелез-Алије, Е сам чуо, мио побратиме! „Двадест и шест убио Турака - А четрдест на броју Хришћана; Ја се бојим јада великога, „Он ће твоју главу укинути, Па ни моју не ће оставити." А попе му ријеч проговара: , А не бој се, драги побратиме! Ако Бог да и срећа јуначка, 99 Оба ћемо данас изгубити: Ја сам ноћас чудан санак снио, 180 185 190 195 200 205 Санак снио, у санку видио, Бе бијасмо оба побратима На два коња у Гркову равну, „Сретоше нас двије змије љуте, „Ћаху нама очи извадити, Побисмо се шњима из пушака, „Једну убих пушком срмалијом, „Брате, убих, и одсјекох главу, „А ти другу зеленом латинком, Па јој русу не одсјече главу, Но утече преко поља равна, „Мртва паде у зелену траву." Таман они у ријечи били, Близу су им Турци пригрејали. А када се на близу сретоше, Силан Мурат помоћ називаше, А попе му помоћ прифаташе, И овако ријеч говораше: Добро доша, силан Ђурђевићу! "Јесли какву војску покупио? "Хоћеш брзо на Србију славну? „Дошао сам тебе на планину, И довео коње седленике, - Да ми данас коње пазаримо, И хоћемо вјеру потврдити, , Сувише се даром даровати, , Из пушака врућијех крушака. Па дофати пушку срмалију, На Мурата нагони дорина; Но да видиш силна Ђурђевића! 99 210 215 220 225 230 - 235 Са рамена скида џефердана, Са дората попе одскочио, 240 245 250 255 260 Дочекао, па га даровао, Даровао и омиловао: Није шала Муратова глава, 265 Првог слуге Скадарског везира, Много му је доносио дара, 270 275 43. Сшанић Сшанојло. Још зорица не забијељела, 5 10 |