Page images
PDF
EPUB

45.

Усшанак Кнеза Милоша на Турке.

5

10

Полећела два врана гаврана
Од Србије, земље племените,
и Мораве, воде валовите,
Са кубета цркве Неманића,
Сврацимира од старине бана,
Све Моравске земље господара,
Прелећеше равно Драгачево
и
врлетну

У

жичку нахију,
Машише се ломна Влаха старог,
Док дођоше Дрини валовитој,
Валовиту Дрину пребродише,
Сву камену Босну прелећеше,
Дох дођоше Скопљу на крајину,
Ни на чију кулу не падоше,
Но се вију од куле до куле,
Тражећ кулу паше Баја-паше,
Док пашину кулу познадоше,
Те падоше на бијелу кулу,
Како паше, оба загракташе,
И на кули журбу учинише,
А из куле нико не чујаше,

15

20 25

[ocr errors]

30

35

Но кадуна Баја-пашиница,
Па изиђе пред бијелу кулу,
Те кад када тице угледала,
А она им оде говорити:
„Зло вам било, двије тице вране,
„Мало л' ви је Босанских планина
„И по Скопљу бијелијех кула,
Да ви ваша крила одморите ?
Но падосте баш на моју кулу,
Те кобите мога господара,
„У Србији пашу Баја-пашу.” ”
Кади веле два црна гаврана:
0 госпођо Баја-пашинице!
Ми ако смо на кулу панули,
„Ми нијесмо пали злорадице,
„Но смо аир абер донијели.”
А кад када тице саслушала,
А она им оде говорити:
„Ој Бога ви два врана гаврана!
„Одакле сте јутрос полећели?
„Да нијесте од земље Србије ?
Не знате ли за мог господара,
„У Србији пашу Баја-пашу ?
„Је л' cишао земљи Србадији?
„Је ли паша земљу освојио,
„И задоста робља наробио ?
„Је л' војводе Српске поватао?
„Да л' је од њих благо покупио?
„Је л Србију земљу умирио?
„Јел с Милошем паша у дослуку?

[ocr errors]

40

45

50

[ocr errors]

55

60

65

„Да л' he скоро Скопљу на крајину,
Да доведе младијех робиња,
„И донесе тока и долама?”.
Но да видиш двије тице вране,
Једна грокну, друга проговори:
„Чујеш када ћаја-пашинице!
„Ради бисмо добро казивати,
„Али, кадо, добра чули нисмо,
„И јутрос смо рано полећели
„Од Србије, земље племените,
и Мораве, воде валовите,
Са кубета цркве Неманића,
„Са пашине бијеле џамије,
„Виђели смо твога господара,
„У Србији пашу Баја-пашу,
„И срећно је паша задобио,
„И боље је, кадо, умирио,
И с Милошем у дослуку био.“
Кад кадуна тице саслушала,
Аир дову Богу учинила,
Па потрча на бијелу кулу,
Јер јој тамо два бега биjaxy,
Да и њима аир абер каже,
њојзи веле два врана гаврана:

Стани мало, Баја-пашинице,
„Мало слушај, те се разговарај:
„Каде паша земљу умирио,
„Не даде му ђаво мировати,
„Но се, кадо, паша посилио,
„И по земљи зулум поставио

70

75

80 85

90

И

[ocr errors]

95

„Роби паша младе и ђевојке,
А избира по избору момке;
Те их кољу по Врачару Турци
„Као стадо по планини вуци:
„Но кад виђе сиротиња раја,
Те зулуми њојзи досадише,
А војводе многе изгибоше,
„Одмах, кадо, на ноге скочише,
„И Милошу кнезу отидоше.
њега Срби главом учинише,

тврду му вјеру зададоше,
„Сви овако пред њиме рекоше :
„Господару славaн кнез Милошу,
„Буди Српству данас у помоћи,
Избави нас из душманске руке
и пашине превелике муке,
„А сви ћемо тебе послушати,

„ И за Српску вјеру умријети." „Кад је Милош Србе саслушао, „Од паше се, кадо, одвојио „У планину, ђе зимују виле, „Сам сјећаше, и књиге писаше „На војводе и на буљубаше, Капетане и на барјактаре, На кнезове и селске кметове; Овако им у књигам” говори: „Браћо моја, Српске војеводе! „Барјактари, млади капетани! „Побацајте куке и мотике, „Па удрите по селима Турке,

[ocr errors]

100

105

110

[ocr errors]

115

120

[ocr errors]

125

Ви кнезови и селски кметови! Дижите се скупа на оружје, ,,Јали сада, ја више никада, „Јер оћемо скупа изгинути „Дјеца наша муке допанути „И под Турским јармом останути; „ „Но на ноге, моји соколови!

„Припашите свијетло оружје, „Из потаје коње изведите,

„Па ви мене на Љубић одите; »» Ваља, браћо, на мејдан изићи,

За Ришћанску вјеру умријети, „Јер је гуја пала крај Мораве, „Љута гуја, паша Паја-паша,

„И са пашом петнаест иљада » У бојника, љута Арнаута,

Та млого су мајки уцв'јелили „и Српскога робља наробили

„И нашијех цркви опустили.” „Вала Богу, вала јединоме! Када књиге земљу преиђоше, „Кад војводе књиге прочиташе, Соколови на ноге усташе, На оружје Србе подигоше, „Сложну, кадо, војску покупише, Сви на Љубић брдо отидоше, „Према паши табор учинише, „Пред њима је војвода Јоване, Мио братац славна кнез-Милоша, Он лијепо војску огледаше,

130

135

[ocr errors]

140

« PreviousContinue »