45.

Устанак Кнеза Милоша на Турке.

Полећела два врана гаврана
Од Србије, земље племените,
И Мораве, воде валовите,
Са кубета цркве Неманића,
Сврацимира од старине бана,
Све Моравске земље господара,
Прелећеше равно Драгачево
И врлетну Ужичку нахију,
Машише се ломна Влаха старог,
Док дођоше Дрини валовитој,
Валовиту Дрину пребродише,
Сву камену Босну прелећеше,
Дох дођоше Скопљу на крајину,
Ни на чију кулу не падоше,

Но се вију од куле до куле,
Тражећ кулу паше Ћаја-паше,
Док пашину кулу познадоше,
Те падоше на бијелу кулу,
Како паше, оба загракташе,
И на кули журбу учинише,
А из куле нико не чујаше,

5

10

15

20

Но кадуна Баја-пашиница,
Па изиђе пред бијелу кулу,
Те кад када тице угледала,
А она им оде говорити:

„Зло вам било, двије тице вране,
„Мало л' ви је Босанских планина
И по Скопљу бијелијех кула,
„Да ви ваша крила одморите ?
Но падосте баш на моју кулу,
„Те кобите мога господара,

У Србији пашу Баја-пашу."
Кади веле два црна гаврана:
"О госпођо Баја-пашинице!
Ми ако смо на кулу панули,
Ми нијесмо пали злорадице,
Но смо аир абер донијели."
А кад када тице саслушала,
А она им оде говорити:

„Ој Бога ви два врана гаврана!
, Одакле сте јутрос полећели?
, Да нијесте од земље Србије ?

Не знате ли за мог господара,
, У Србији пашу Ћаја-пашу?
"Јел' сишао земљи Србадији?
„Је ли паша земљу освојио,
„И задоста робља наробио?
„Је л' војводе Српске поватао?
„Да л' је од њих благо покупио?
"Је л' Србију земљу умирио?
"Јел с Милошем паша у дослуку?

25

30

35

40

45

50

,,

, Да л' ће скоро Скопљу на крајину,

Да доведе младијех робиња,

И донесе тока и долама?". Но да видиш двије тице вране, Једна грокну, друга проговори: „Чујеш када Ћаја-пашинице! , Ради бисмо добро казивати, , Али, кадо, добра чули нисмо, „И јутрос смо рано полећели Од Србије, земље племените, И Мораве, воде валовите, Са кубета цркве Неманића, -Са пашине бијеле џамије, Виђели смо твога господара, , У Србији пашу Ћаја-пашу, „И срећно је паша задобио, "И боље је, кадо, умирио,

,,

И с Милошем у дослуку био.“

Кад кадуна тице саслушала,

Аир дову Богу учинила,

Па потрча на бијелу кулу,
Јер јој тамо два бега бијаху,
Да и њима аир абер каже,

Њојзи веле два врана гаврана:

Стани мало, Ћаја-пашинице,

„Мало слушај, те се разговарај:
„Каде паша земљу умирио,
, Не даде му ђаво мировати,
„Но се, кадо, паша посилно,

„И по земљи зулум поставио

55

60

65

70

75

80

Роби паша младе и ђевојке,
А избира по избору момке;

Те их кољу по Врачару Турци
Као стадо по планини вуци:

Но кад виђе сиротиња раја,
Бе зулуми њојзи досадише,
А војводе млоге изгибоше,
„Одмах, кадо, на ноге скочише,
И Милошу кнезу отидоше.
, Њега Срби главом учинише,
"И тврду му вјеру зададоше,
Сви овако пред њиме рекоше :
"„Господару славан кнез Милошу,
,"Буди Српству данас у помоћи,
- Избави нас из душманске руке
И пашине превелике муке,
"А сви ћемо тебе послушати,

И за Српску вјеру умријети."

, Кад је Милош Србе саслушао,

Од паше се, кадо, одвојио

„У планину, ђе зимују виле,
Сам сјеђаше, и књиге писаше
На војводе и на буљубаше,
„Капетане и на барјактаре,
"На кнезове и селске кметове;
Овако им у књигам говори:
„Браћо моја, Српске војеводе!
„Барјактари, млади капетани!
, Побацајте куке и мотике,
Па удрите по селима Турке,

99 99

85

90

95

100

105

110

Ви кнезови и селски кметови!

Дижите се скупа на оружје, ,,Јали сада, ја више никада, Јер оћемо скупа изгинути - Дјеца наша муке допанути „ „И под Турским јармом останути; Но на ноге, моји соколови!

„ Припашите свијетло оружје, Из потаје коње изведите, „Па ви мене на Љубић одите; ,,Ваља, браћо, на мејдан изићи, За Ришћанску вјеру умријети, „Јер је гуја пала крај Мораве, „Љута гуја, паша Ћаја-паша, И са пашом петнаест иљада ,,Убојника, љута Арнаута, "Та млого су мајки уцв'јелили И Српскога робља наробили „И нашијех цркви опустили. "Вала Богу, вала јединоме! , Када књиге земљу преиђоше, , Кад војводе књиге прочиташе, Соколови на ноге усташе, На оружје Србе подигоше, „Сложну, кадо, војску покупише, "Сви на Љубић брдо отидоше, - Према паши табор учинише, „Пред њима је војвода Јоване, Мио братац славна кнез-Милоша, "Он лијепо војску огледаше,

115

120

125

130

135

140