99

99

,,

А побоље страже намештаје,

Но Милоша дома не бијаше,
Већ отишо Сави валовитој,

- Да набавља рану и џебану

И оружје, што у Срба нема,

Но и то је мало постајало:

- Једно јутро јунак уранио, Уранио војвода Јоване,

93

По Љубићу шанце огледати

„И побоље страже намештити, , Али стаде јека из пријека,

95

„ Зачуше се јасни таланбаси
„И велики һесарски добоши,
„И засјаше крстати барјаци
„Низ широко поље Мијоковце,
„Када виђе војвода Јоване,

"Он весело у дружину рече:

, Браћо моја, Српске поглавице! Ето нашег славна господара, , „Води војску од богате Мачве, А носи ни ране и џебане, ,,Води, браћо, два топа витешка, Шњима ћемо задобити Турке. , Да ти кадо беше погледати, Кад војводе коње посједоше, „У сусрећу кнезу отидоше, „Те сретоше свога господара, На Љубића брдо допратише:

,

Кад га силна опазила војска,

- Силни Срби просуше плотуне,

145

150

155

160

165

170

, Па се они рахат учинише,
А твој, паша, стари варалица,
Посла, кадо, дванаес увода, 23)
- Да уводе војску Милошеву:
Но им лоша срећа прискочила,
Српска их је стража поватала,
Па их воде своме господару,
Свих дванаес Милош исијече;

Он не гледа царева фермана, „Ни пашине ситне бурунтије. „Када паши, кадо, доказаше А он плану као ватра жива, „Па подвикну огњене чауше,

А чауши по царевој војсци! "Азурала аге и бегови:

,,Ко је коњик, коње опремајте,
,,Сабље паште, колане притежте,
,, Ко је пјешак, притежи опанке,
,,Па на ноге, децо Арнаути,
„Јуриш данас Турци на кауре,
,,Јера су се власи посилили,

И са нама кавгу заметнули. , Кад то, кадо, Турска чула војска, , Коњаници коње појахаше, "А пешаци пушке загрлише,

175

180

185

190

195

28) Ово су били некакви кметови и сеоски кнезови, које је каја-паша, идући из Биограда к Чачку, похватао и повео са собом, па их сад с бурунтијама послао, да народ зову на предају.

„На Мораву воду нагазише,
„Српску, кадо, војску нападоше,
„Добра паши срећа прискочила,

Ево Српску крдисао војску,

Отео им два топа витеза,

И осјек’о глава неколико,

Па се здраво Чачку повратио.” Кад кадуна вране саслушала, Од радости по авлији скаче,

Но њој веле два врана гаврана:
Стани, кадо, сад ће бити јада!
Твој се паша пљачки научио!
„Па трећи дан опет уранио,
На Милоша војску подигао,
„Но ђе срећа, ту је и несрећа!
- Дочека га Милош крај Мораве
"Са његовим силним војводама,

200

205

210

Те с погнаше ватром по мегдану,

215

- Намамише Турке на пешаке,
„Пуцањ стаде Српских џевердана,
, Јаук стаде пашиних делија,
„Писка, кадо, љутих Арнаута.
, Срби Турску надвалише војску,
По равну је пољу поћераше,
- На Мораву воду наћераше,
„Напред бежи паша на лабуду,
Но га позна Српско момче младо,
Ево земљи на кољена паде,
„Џевердану живу ватру даде,

, Укину ти пашу са лабуда,

220

225

99

Мртав паде у воду Мораву, „Ту се рани паша Врањалија. „И погибе пет стотин' делија, „Арнаута ни броја им нема. , Други, кадо, Чачку побјегоше, „У своје се шанце затворише, „Па ти пашу по табору траже; „А кад паше не би у табору, „Устадоше аге и бегови, „Ситну књигу они написаше, „Те Милошу, кадо, оправише, ,,Овако му у књиги говоре: ,,О Милоше, Српска поглавицо! „Ако си ни пашу уватио, Јал му русу задобио главу, „Оправи ни пашу Ћаја-пашу

99 99

Јали жива, јали мртву главу, "Даћемо ти роба шес стотина „И све благо паше Ћаја-паше И његову сабљу са лабудом.” „Кад Милошу ситна књига дође, „Те виђео, што се у њој пише, „На књигу се гротом насмијао; „То Милошу врло мило бјеше, „Па Турцима другу отписује:

Чусте ли ме, Турци крајишници! , Амо нема паше Ћаја-паше,

Нити жива нити мртве главе,
Но га тражите низ воду Мораву,
Ђе је вама брода запушио.

230

235

240

245

250

255

„Каде, кадо, Турци разабраше, „Низ Мораву воду отидоше, , Од једнога брода до другога, , На другоме пашу угледаше, Из Мораве њега извадише, „Код капије шанцу укопаше, Па у зору, кадо, побегоше. То кад чула Ћаја-пашиница, Љуто куне двије тице вране, .E Е да Бог да, два врана гаврана, „Те ви мрка опанула крила,

Те са шњима више не летили, - Ни гласова Босни доносили." То им рече, уз кулу утече, Њојзи веле два врана гаврана: „Стани мало, Баја-пашинице, - Да ти јаде потекар кажемо. „Кад из Чачка Турци побегоше, А Милошу страже доказаше: „О Милошу, славан господару! „Из Чачка ти утекоше Турци, ,,И све наше робље одведоше. „Кад је Милош страже разумео, А он викну на своје војводе, „А војводе младе барјактаре, Те барјаке горе подигоше, „А на своје коње посједоше, - Српској војсци абер учинише, „И на ноге војску подигоше, У поћеру Турцима одоше,

260

265

270

275

280

285