Page images
PDF
EPUB

Не би л' Пеју уграбио главу;
Бог му неда ни срећа његова,
Златица га вода потопила,
У слано га море занијела;
Остали се разбјегоше Турци.
Да дорасте Мрчарићу Пејо,
Да дорасте, како не дорасте
(Немаше му но седамн’ест љета),
Бољи ћаше бити на јунаштву
Од јунака Краљевића Марка
И сокола Реља Бошњанина.
То је било, кад се и чинило,
Тек велимо, да се веселимо.

145

150

7.

Лазар Пециреи.

Вино пију млади Црногорци
Насред Чева на зборну главицу,
Међу њима сердарина Марко,
Око Марка млади Црногорци,
Свијех ћу их по имену казат’:
Двије Цуце и двије Бајице,
Два Његуша и двије Бјелице,

5

Још два брата два Ћурашковића,
Још до Марка Дамљановић Живко,
А до Живка Радуловић Симо,
А до Сима Пециреп Лазаре.
Када су се напојили вина,
А од вина ћеиФ задобили,
Ја што рече сердарина Марко:
„Вала Богу, браћо Црногорци!
Ја како се, браћо, изродисмо!
-Те нестаде међ нама јунака,
- Као, браћо, што је у Турака;
- А какви су од Никшића Турци!
- А какав је Амза капетане,
„Кака ли су два Амзина сина!
-Какав ли је Бабићу Јашаре!
-Какав ли је Џидићу Агане!
-Какав ли је Париповић Ибро!
„Какав ли је Бећа Пелевићу!
„Још каква су два сина Бећина!
.Још каква су два Веризовића!
„Какав ли је Јуса и Авдија!"
Јоште нешто говорити ћаше,
Јера муче редом Црногорци,
Да не мучи Пециреп-Лазаре,
Већ се јунак пропе на кољена,
Па овако Марку бесјеђаше:
-Црн ти образ, сердарина Марко!
„Што ти хабаш младе Црногорце,
-А Фалиш ми од Никшића Турке,
„Који Турци леже на узуру;

10

15

20

25

30

35

,

A радим и сиротиња раја, „Њима јесте ласно бјесовати. „Кад ја бијах под моју Голију „На широку долу Реповића „И б’јеше ми под Голију кула, „А ја имах хиљаду оваца, „Три стотине коња и говеда, „И сто суда чела пријесједа. „Бијаше ми добро под Голијом; „Још ја имах два брата од мајке, „Тимотија и брата Матија: „Враг нанесе и несрећа црна „Ево ли ти Амзе капетана

,

,,

И са њиме четрдест грађана;
Силни Турци на конак пануше,

„И могах их дочекати дивно:
„Доста пива и доста јестива
И дебела од овнова меса,
Ал' не шћеше од града грађани,
„До ми тежак зулум учињеше:
„Уљегоше у хиљаду брава,
„ Заклаше ми четръест јагњади,
„Припекоше за вечеру Турци;
Ја кад пустих у овце јагањце,
„Заблејаше овце подојнице,
„Овце блеје, погледују на ме,
„Кад ћу њима јагњад испуштити,

,

,

A

у мене срце испуцало; Наљутих се, Марко побратиме! „Тад уљегох у бијелу кулу,

[ocr errors]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

,

„Али Турци припекли јагањце

Сваки своје а уз ватру живу; -Ја ишћерах са конака Турке, -И отех им четръест јагњади, „Све печака на дрвену ражњу, „Кад отискох Амзу капетана, „И са њиме четръест грађана, „Бусну ми се Амза капетане: „Ала мене не родила мајка, - До кобила, која ђога мога,

,,

99 л

Кад ја дођем ка Никшићу граду, „„Ако не ћу покупити војску, „„И не дођем под Голију на те!"" „Што се Турчин пијан завалио, „Тријезан је војску покупио;

„На ме скупи седам стотин' друга, „И ево га под Голију дође,

„Ја утекох у гору зелену,

„ Сердар Марко, су два брата своја;
„Турци моје плијенише овце,
«Плијенише хиљаду оваца,
„Три стотине коња и говеда,
„И стотину чела пријесједа;
-Још ми већи зулум учинише:
„Бијелу ми кулу похараше,
„Похараше па је запалише,
-А стару ми мајку поћушнуше,
„Оста мајка стара на буњаку,
Моја мајка оста кукајући,
А одоше Турци пјевајући,

70

75

80

85

90

95

[ocr errors]

И бијеле појавише овце

Уз Голију високу планину;

„Турци јаве, а ја погледујем;

,

„Па подвикнух два брата од мајке:
„„Видите ли, моја браћо драга!
„Дајте, браћо, да се подигнемо,
„Да ми наше испратимо овце.
„Дигосмо се у Гол’ју планину,
„И стигосмо у Голију Турке,

,,

[ocr errors]

Бе стигосмо, кавгу затурисмо. „Полагано уз Голју планину

,

,, 99

„Док догнасмо у Ноздре камене, „ Посјекосмо седам, осам глава;

„Ту ме, брате, дочека бусија,

„Те ми оба брата погинуше.

,

„Ја се не шћех на њих обзирати, „Да ми оба посјекоше Турци.

100

105

110

„Ја поћерах уз пољану Турке,

115

„Док доћерах врх Дуге пољане,

„Уз пољану, уз клисуру тврду,
„Још посјекох седам осам глава;
„Више мене не дадоше Турци,

,

„До ме натраг огњем отискоше.

„Ја се, браћо, низ планину вратих,

,,

, Те укопах два брата од мајке,
„Оба моја брата без индата;
„Па ја одох под Голију кули,
Кад ја дођох под Голију кули,
Жестоке ме уватише мисли:

,

,

Шта ћу саде од шивота свога?

120

125

« PreviousContinue »