Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Не би л Пеју уграбио главу;
Бог му неда ни срећа његова,
Златица га вода потопила,
У слано га море занијела;
Остали се разбјегоше Турци.
Да дорасте Мрчарићу Пејо,
Да дорасте, како не дорасте
(Немаше му но седамн'ест љета),
Бољи hаше бити на јунаштву
Од јунака Краљевића Марка
и сокола Реља Бошњанина.
То је било, кад се и чинило,
Тек велимо, да се веселимо.

150

7.

Лазар Пециреи.

Вино пију млади Црногорци
Насред Чева на зборну главицу,
Међу њима сердарина Марко,
Око Марка млади Црногорци,
Свијех ћу их по имену казат”:
Двије Цуце и двије Бајице,
Два Његуша и двије Бјелице,

5

10

15

20

Још два брата два Ђурашковића,
Још до Марка Дамњановић Живко,
А до Живка Радуловић Симо,
А до Сима Пециреп Лазаре.
Када су се напојили вина,
А од вина ћейф задобили,
Ја што рече сердарина Марко:
„Вала Богу, браћо Црногорци!
„Ја како се, браћо, изродисмо!
„Те нестаде међ нама јунака,
„Као, браћо, што је у Турака;
А какви су од Никшића Турци!
„А какав је Амза капетане,
„Кака ли су два Амзина сина!
„Какав ли је Бабићу Јашаре!
Какав ли је Џидићу Агане!
Какав ли је Париповић Ибро!
„Какав ли је Бећа Пелевићу!
„Још каква су два сина Бећина!
„Још - каква су два Веризовића!
„Какав ли је Јуса и Авдија!”
Јоште нешто говорити ћаше,
Јера муче редом Црногорци,
Да не мучи Пециреп-Лазаре,
Већ се јунак пропе на кољена,
Па овако Марку бесјеђаше:
„Црн ти образ, сердарина Марко!
„Што ти хабаш младе Црногорце,
„A Фалиш ми од Никшића Турке,
„Који Турци леже на узуру;

25

30

35

[ocr errors]

40

[ocr errors]

45

50

[ocr errors]

A

радим и сиротиња раја, њима јесте ласно бјесовати. Кад ја биjах под моју Голију „На широку долу Реповића „и б'jеше ми под Голију кула, А ја имах хиљаду оваца, „Три стотине коња и говеда, „И сто суда чела пријесједа. „Бијаше ми добро под Голијом; Још ја имах два брата од мајке, „Тимотија и брата Матија: „Враг нанесе и несрећа црна Ево ли ти Амзе капетана И са њиме четрдест грађана; Силни Турци на конак пануше, „И могах их дочекати дивно: Доста пива и доста јестива „И дебела од овнова меса, „Ал' не шћеше од града грађани, „До ми тежак зулум учињеше: Уњегоше у хиљаду брава, Заклаше ми четръест јагњади, „Припекоше за вечеру Турци; „Ја кад пустих у овце јагањце, „Заблејаше овце подојнице, „Овце блеје, погледују на ме, „Кад һу њима јагњад испуштити, „А у мене срце испуцало; , Наљутих се, Марко побратиме! Тад уљегох у бијелу кулу,

55

60

65

[ocr errors]

70

75

»

80

„Али Турци припекли јагањце
„Сваки своје а уз ватру живу;
„Ја ишћерах са конака Турке,
„И отех им четръест јагњади,
„Све печака на дрвену paжњу,
„Кад отискох Амзу капетана,
„И са њиме четръест грађана ,
-Бусну ми се Амза капетане:

Ала мене не родила мајка, - До кобила, која ђога мога,

Кад ја дођем ка Никшићу граду, „Ако не һу покупити војску, »» И не дођем под Голију на те!” » „Што се Турчин пијан завалио, „Триjезан је војску покупио ; „На ме скупи седам стотин” друга, „И ево га под Голију дође, „Ја утекох у гору зелену, „Сердар Марко, су два брата своја; „Турци моје плијенише овце, -Плијенише хиљаду оваца, „Три стотине коња и говеда, „И стотину чела пријесједа; „Још ми већи зулум учинише: -Бијелу ми кулу похараше, „Похараше па је запалише, А стару ми мајку поhушнуше, „Оста мајка стара на буњаку, -Моја мајка оста кукајући, „А одоше Турци пјевајући,

85

90

95

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

„И бијеле појавише овце
„Уз Голију високу планину;
„Турци јаве, а ја погледујем; 100
„Па подвикнух два брата од мајке:
„„Видите ли, моја браћо драга!
„Дајте, браћо, да се подигнемо,
„Да ми наше испратимо овце.
„Дигoсмо се у Гол'ју планину, 105
„И стигoсмо у Голију Турке,
Те стигoсмо, кавгу за турисмо.
Полагано уз Гол'ју планину
Док догнасмо у Ноздре камене,
Посјекосмо седам, осам глава; 110
Ту ме, брате, дочека бусија,
„Те ми оба брата погинуше.

Ја се не шћех на њих обзирати,
„Да ми оба посјекоше Турци.
„Ја поћерах уз пољану Турке, 115
„Док доћерах врх Дуге пољане,
» Уз пољану, уз клисуру тврду,
„Још посјекох седам осам глава;
„Више мене не дадоше Турци,
•До ме натраг огњем отискоше. 120
Ја се, браћо, низ планину вратих,
Те укопах два брата од мајке,
„Оба моја брата без индата;
Па ја одох под Голију кули,
„Кад ја дођох под Голију кули, 125
Жестоке ме увaтише мисли:
„Шта ћу саде од шивота свога?

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »