Већ се мене додијало тврдо, „Шиљуһ ситне књиге по Брдима, По Брдима и по гори Црној.
И ако те ударити Турци,
Мене дошло пет стотин' Брђана; -Ако Бог да и срећа јуначка, - Ако нама и ударе Турци, - Те Морачу похарају горњу, Отолен те обрнути грдно." Каде сјутра саба-зора дође, А на гору огријало сунце, Од Јаворја ударише Турци, Развише се бијели барјаци, и Морачу опалише горњу А до Ратње до воде студене; Преко Ратње робље прегонише, У Потајску гору нагонише, Отле Мина војевода виче: „Ој Брђани, моја браћо драга! „Каʼ ми клете упуштисмо Турке, Те Морачу похараше горњу, „Оте б'јелу намастира цркву; А што ћете по Брдима казат', „По Брдима и по гори Црној?" То је Мина у ријечи био, Но је младо момче искочило, Ускок момче од Мицановића, Од образа танку пушку пали, Те погоди једно Туре младо,
Па прискочи, посјече му главу;
Та је глава свјема Брд'ма фала:
Отале се поломили Турци,
Преко Ратње воде побјегоше.
Да је било коме погледати !
На малену селу Трновици
Искочише два сиви сокола:
То не беху два сокола сиви,
Но два брата до два Секулића,
Једнак танке пушке изметаху,
А на Турке загон учинише,
Погубише Турска барјактара,
С Трновице поломише Турке.
А да ти је погледати, друже,
Чудне муке, што је од Турака!
А за њима Мина војевода,
И за њиме до два Секулића,
На алаје предвајаху Турке.
Од бијеле куле Драговића
До крваве ступе Поповића,
Пет стотина главе посјекоше,
Док дођоше на воду Морачу,
Са банде им Брда ударише,
Дарише вуци и хајдуци,
пред њима попе и Вуксане,
С друге стране Мркоје сердару,
На Морачу предвојише Турке,
Алабанда заврже се кавга.
И да ти је погледати, друже,
Ка' каурске сабље сијевају,
Мртве Турске главе зијевају!
У Морачу погибоше Турци,
Уз Љевишке подагнаше стране
До Јаворја зелене планине;
Ту погибе шест стотин Турака,
Ту ми попе цмили Драговићу:
„Ај си њему до Бога једнога!
Бе погибе Мркоје сердару,
- Но таквога у сву војску нема."
Нека гине, весела му мајка !
Е се сердар добро осветио:
Шест стотина за њега једнога.
Фала Богу! Фала јединоме!
Ка' Морачу тама притиснула
Од жестока праха и олова
од паре коњске и јуначке, Не види се коња ни јунака; Бога моли војводина љуба: „Боже! вијор од планине пушти, - Да разагна маглу у крајеве, - Да ја виђу, чија гине војска,
„Чија гине, чија ли добива."
Бога моли, и умолила га:
Тихо вјетар од Јаворја пуну,
Те разагна маглу у крајеве,
Испод магле млада погледала,
Те угледа доброга јунака,
Боја кнеза од Мораче доње,
На њега су седам, осам рана,
О коњу му седамнаест глава,
Те му млада ријеч говорила:
„Млади кнеже од Мораче доње!
Умијеш ли мене право казат
А за Мину, мога господара,
„И Стефана, његовога сина,
Је ли њина погинула војска?"
Но јој Бајо ријеч говорио:
„Кад ме питаш, војводина љубо!
„Ја ћу тебе право кажевати:
- Војводи се уморише руке,
- По Морачи сијекући Турке,
„Шест стотина погибе Турака:
И погибе од Брда сердару,
„Око њега седам, осам друга.
Још се момче нагна од Роваца,
"По имену Шћепановић Ново,
„Те
е он узе алај-барјак царев,
„И у барјак небројено благо;
„Нека носи, весела му мајка!
Е су њему двори опанулн,
"Не бил своје дворе поновио.
Да је суда у овијех људи, Још би Нова добро даровали, - Даровали злаћеном челенком; Теке њима Ново не зафаља,
Но је њему Бог и срећа дала,
Добио је на мејдан јуначки!"
Пой Љешевић и Машија Јушковић.
Књигу пише попе Љешевићу,
Те је шиље у Морачу горњу,
А на руке Јушковић-Матији :
,0 мој куме, Јушковић Матија!
Да л' не чујеш, ил' не ајеш за ме?
Од зулума дурат' не можемо
Од Ченгијћа, паше са Загорја:
Ево има баш петнаест дана,
„Како ми је пао на Гаранско,
Кољем њему овце и јагањце;
И тај би му зулум прегорео,
Ал' не могу Аировић-Ибра:
Ево има три неђеље дана,
|