-Како купи по Пиви хараче,
„Још харачи њему доста нису,
„Већ он глоби преко мјере људе,
Скоро нам је Ибро оглобио
„Кнеза с Унча стотину овнова
И Чавића голема дорина;
„И тај би му зулум опростио,
Ал' не могу бегова Усицу:
„Он ми вата Пивљане јунаке,
Узима им сјајне џефердаре:
„Скоро нам је, рече, узимао
„Џефердара Туфекчијћа Миһа
И Аџијћа кнеза из Лисине;
И његов би зулум опростио,
Ал' не могу Наргилу Алију:
Он ми вата Пивљанке Српкиње,
Скида њима вјенце и обоце,
- А љуби их силом на срамоту ;
- То је мене зазор и срамота. „Изгуби ми Аировић-Ибра, Ево тебе двије кесе блага,
- Све у жуто ситна Млечанина; „А остали Пивљани јунаци
Чиниће ти дочек и поштење. , Но покупи друга неколико, "А пред њима Балић-Милутина, Не остави друга најбољега „Но имену Вујачића Крста; „Ајде с њима под Голју планину,
„Скоро ћ Ибро у Никшиће поћи,
, Чекај њега у Дугој крвавој,
"Не би ли ти Бог и срећа дала,
- Да би њега мог'о дочекати;
- Добро гађај Аировић-Ибра
На Чавића помамну дорину,
"У њега су од Пиве харачи. "
Кад Матију књига допанула,
И он виђе, што му књига пише,
Седам, осам покупио друга,
И пред њима Балић-Милутина,
Не оставља Вујачића Крста,
Па одоше уз Морачке стране,
Док Крњево клето уминуше,
Све Крњево и племе Дробњачко,
Ватише се Пиви Дурмитора,
Дурмитора здраво пријеђоше,
На Горанско село доодише,
Бјелој кули попа Љешевића.
Кад хајдуци кули доодише,
Алком куца Јушковић Матија
На авлији попа Љешевића,
Али попа дома не бијаше,
Но Росанда млада попадија,
Чим зачула, одмах се сјетила,
Трком трчи низ бијелу кулу,
Те Матији отворила врата,
Руке шире, у лице се љубе,
Па одоше на бијелу кулу,
За здравле се свију упиташе.
У ријечи, коју бесједише,
Ето ти им попа Љешевића,
Са шњима се изљубио дивно,
За јуначко здравље питаше се,
Па за пуну совру посадише,
Сташе пити вино и ракију.
Јоште рече Јушковић Матија:
О мој куме, попе Љешевићу!
Ђе је тебе паша од Загорја?
„Ђе ли ти је Аировић-Ибро?"
Одговара попе Љешевићу:
Ено, вели паше од Загорја „И са шњиме Аировић-Ибра
Код бијеле цркве манастира
„У Орашју, мјесту питомоме,
„Код игумна Гаговић-Аџије;
„Ту је паша конак учинио,
-А сјутра ће рано одлазити,
Одлазити Гацку пространоме,
„И са шњиме Аировић Ибро."
Колика је тавна ноћца била,
Не спаваше попе ни Матија,
Но разговор код совре водише;
Матијино све поспало друштво
Око совре попа Љешевића,
Све поспало, као и поклано.
Ноћца прође, и зорица дође ;
Тад Матија пробудио друштво,
Ту се с попом изљубише дивно,
Па одоше у Голју планину,
Спустише се у Дугу крваву.
Кад им сјутра јутро освануло,
Подиже се паша од Загорја,
Те он иде Гацку пространоме,
С њиме иде Аировић Ибро.
Док дођоше на Равно планину,
Ту ми Турци коње одсједоше,
И мало се они одморише,
И по једну каву испекоше,
Каву пише, тутун запалише,
Учинише мало разговора.
Још говори Аировић Ибро:
О мој куме, пашо од Загорја!
Ти ћеш ићи Гацку пространоме,
А с Гацка ћеш у Рудине равне;
Но кад дођеш у Рудине равне,
„Имам кмете села Корављице,
„А до њих је село Делеуша,
На њих ћ доћи млоге давуџије,
Кумим тебе Богом истинијем,
Богом кумим, а руку ти љубим,
„Немој кмета кога изгубити!"
Њему вели паша од Загорја:
О мој куме, Аировић Ибро!
Оди са мном Гацку пространоме,
С Гацка ћемо у Рудине равне,
Одатле ћеш, Ибро, у Никшиће; „Стра је мене, ја се бојим љуто Пролазити проз Дугу крваву, Хоће тебе дочекат' хајдуци."
А не бој се, мој милосни куме! „Ја имадем мила кмета свога
„Под Голијом Баја Балетића,
Проз Дугу ће мене пропратити,
Те ћу проћи мирно од хајдука."
То му рече, па се раздвојише,
Пољуби га у скут и у руку.
Паша оде Гацку пространоме,
Ибро оде под Гол'ју планину
Своме кмету Балетићу Бају.
Ту га Бајо дочекао дивно,
Даде њему конак и вечеру.
Онда рече Аировић Ибро:
„0 мој кмете, Балетићу Бајо! Ти покупи младе Голијане,
„Да ме пратиш проз Дугу крваву,
„Јер се љуто бојим од хајдука."
Кад у јутро јутро освануло,
Бајо купи младе Голијане,
Те он прати Аировић-Ибра,
Прати њега проз Дугу крваву;
Неколико Дуге проодише,
Тад завика Аировић Ибро:
„Мио кмете, Балетићу Бајо!
Што је било гњезда вучијега,
Све смо данас у Дугој проишли;
Но ти врати твоје Голијане."
То је Бајо једва дочекао,
Па се с друштвом враћа на трагове.
|