- Да ти, Трипко Беговићу, кажем: Нема мене два добра јунака, Нема мене Кривокапић-Рада ,,На његова Муја од мегдана, И нема ми Шћепановић-Вука.", - У ту ријеч, коју бесјеђаху, „Ал’ ево ти Кривокапић-Рада „На његова Муја од мегдана, „А за њиме Шћепановић Вуче На његова космата вранчића,

7

Пала му је коса до копита,

„Из седла се Вуко не виђаше,
Бегођ дође, свуд замеће кавгу.
- Кад дођоше у ордију, кадо,
, Е су сјели, ноге прекрстили,
- Са сердаром ријеч бесједили:
, Бе си војску силну сакупио?

70

75

80

85

А ђе ли ћеш с њоме ударити?”” „Ма да чујеш од Цуца сердара: ,, Ласно ћу ја с војском ударити, Док је мене Туровићу Станко, „„И док ми је Косовић-Дрекале, „Хоћу удрит на Омутић с војском, 90 На троје ћу војску разредити, ,, Баш на троје на около града. „Па ми посла Косовић-Дрекала

У Лужину доље покрај града, „И посла ми Туровића Станка , Баш управо на бијелу кулу, Те затвори у кулу пандура;

95

"Но стан', кадо, да ти јаде кажем:

7

7,

Подрани ти Бибић-Зеиниле,

- Каконо се кадо, научио,

„Научио често у планину,

Дано лови срне и кошуте; Не обрну, кадо, у планину, „Но окрену, кадо, у Лужине,

"У Лужине, кадо, испод града, Угледа га Косовић-Дрекале,

7

„Ма га пита једно момче младо,
„Кадо моја, од поља Трешњева,
Баш бијаше од Банићевића:
„Да за Бога, Косовић Дрекале!
„Који ј’ оно јунак по имену?
,„Лоше пушке, а добра јунака!" "
њему Косовић Дрекале:

Вели

7,9

Да чу ли ме, дијете Никола!
Оно ми је Бибић-Зеиниле,
Онакога на крајину нема,

Но

чу ли ме, дијете Нилола! "Дано Туре близу напуштимо, Е су брата изгубили мога,

Нећу ли га данас осветити."
„Па су Туре близу напуштили,
„Ма га гађа Кнежевић Филипе,
„И дивно је Туре погодио,

, Десну му је ногу саломио ;
„Ма да видиш Бибић-Зеинила!

Бе се Турчин крајем луга вуче,

Ками мајци, да утећ' могаше !

100

105

110

115

120

125

„Но га ћера Банићу Никола,
, Лоше ћера, пристиже га брзо,
, Јест му русу изгубио главу,

„Но стан', кадо, да ти јаде кажем:

"

Таир њему помоћи хоћаше,

Но не даде Туровићу Станко, „Затвори га у бијелу кулу,

- Докле војска прође испод града. Но стан', кадо, да ти јаде кажем: „Када војска дође код сердара,

7

Сердар војску добро дариваше: „Неком гроша, а неком дуката, „А Николи коња испод себе.

99

„И још, кадо, стани да ти кажем:
„Кад је сердар главу причекао,
„Пренесе је преко горе Црне,
„Док дођоше на поље Цетиње,
Кад дођоше у Петра владике,
„Владика их добро дариваше,
Ма најбоље Банића Николу;
- Даде њему лака џевердара,

130

135

140

145

, Он долази пет стотину гроша." Кад то зачу Турска була млада, Оде клети и јадиковати:

150

"О сердару, да те Бог убије! „Од како си ти закрајинио,

Многе ти си мајке ојадио,

"А љубовце у род опремио,
И сестрице у црно завио!
„Косовићу, не веселио се!

155

,,

„Што ти тражиш на Омутић с војском? „Те изгуби мога господара, „Господара Бибић-Зеинила. Јоште була бесједити ћаше, Но не могла од жалости млада, Па зависе кули низ пенџере, Жива скочи, земљи паде мртва.

160

53.

Морачани и Колашинци.

Књигу пише Радовић војвода
На Јаворју зеленој планини,
Те је ситну књигу оправио
У Морачу Качаницу тврду
А на руке Мијату сердару:
„Чујеш ли ме, Мијате сердаре!
- Јесли чуо, је л' ти ко казао,
Е сам шићар добар уводио?
Робе иде четрдест товара
Од Приштине града бијелога,

А ћерају Турци од Никшића,

Ту шићара доста за дружину;

5

10

«Скупио сам амо крајичнике
Од Љевишта све ускоке листом:
"Но покупи твоје крајичнике,
„Мој сердару, листом Морачане,
, Хитро хајде пољу Тушинскоме,
„И поведи кнеза Пековића,
„Не остави попа Драговића

99

На његова дебела дорина,

- Ако буде ћерат ал' бјежати,

- Хоће нама доро требовати."

Кад Мијату глас и књига дође,
И кад виђе, што му ситна каже,
Он је танку књигу оправио
У зелено поље Драговића:
Чујеш ли ме, попе Драговићу!
Како сјутра б'јели данак дође,
„Ти појаши твојега дорина;
Хитро хајде пољу Тушинскоме,
Е смо шићар добар уводили.
Па се Мијат на ноге дигнуо
И ђогата свога поклопио,
Па на Свирке ишћера ђогина,
Те дозива кнеза Пековића,

99

Све му каже, што му књига пише,
Пушке мећу, а из грла вичу,
Даше гласе на четири стране,
Окупише листом Морачане,
И отолем с војском окренуше,
А када су на планину били,
На планину, на баре зелене,

15

20

25

30

35

40