- Да ти, Трипко Беговићу, кажем: Нема мене два добра јунака, Нема мене Кривокапић-Рада ,,На његова Муја од мегдана, И нема ми Шћепановић-Вука.", - У ту ријеч, коју бесјеђаху, „Ал’ ево ти Кривокапић-Рада „На његова Муја од мегдана, „А за њиме Шћепановић Вуче На његова космата вранчића, 7 Пала му је коса до копита, „Из седла се Вуко не виђаше, 70 75 80 85 А ђе ли ћеш с њоме ударити?”” „Ма да чујеш од Цуца сердара: ,, Ласно ћу ја с војском ударити, Док је мене Туровићу Станко, „„И док ми је Косовић-Дрекале, „Хоћу удрит на Омутић с војском, 90 На троје ћу војску разредити, ,, Баш на троје на около града. „Па ми посла Косовић-Дрекала У Лужину доље покрај града, „И посла ми Туровића Станка , Баш управо на бијелу кулу, Те затвори у кулу пандура; 95 "Но стан', кадо, да ти јаде кажем: 7 7, Подрани ти Бибић-Зеиниле, - Каконо се кадо, научио, „Научио често у планину, Дано лови срне и кошуте; Не обрну, кадо, у планину, „Но окрену, кадо, у Лужине, "У Лужине, кадо, испод града, Угледа га Косовић-Дрекале, 7 „Ма га пита једно момче младо, Вели 7,9 Да чу ли ме, дијете Никола! Но чу ли ме, дијете Нилола! "Дано Туре близу напуштимо, Е су брата изгубили мога, Нећу ли га данас осветити." , Десну му је ногу саломио ; Бе се Турчин крајем луга вуче, Ками мајци, да утећ' могаше ! 100 105 110 115 120 125 „Но га ћера Банићу Никола, „Но стан', кадо, да ти јаде кажем: " Таир њему помоћи хоћаше, Но не даде Туровићу Станко, „Затвори га у бијелу кулу, - Докле војска прође испод града. Но стан', кадо, да ти јаде кажем: „Када војска дође код сердара, 7 Сердар војску добро дариваше: „Неком гроша, а неком дуката, „А Николи коња испод себе. 99 „И још, кадо, стани да ти кажем: 130 135 140 145 , Он долази пет стотину гроша." Кад то зачу Турска була млада, Оде клети и јадиковати: 150 "О сердару, да те Бог убије! „Од како си ти закрајинио, Многе ти си мајке ојадио, "А љубовце у род опремио, 155 ,, „Што ти тражиш на Омутић с војском? „Те изгуби мога господара, „Господара Бибић-Зеинила. Јоште була бесједити ћаше, Но не могла од жалости млада, Па зависе кули низ пенџере, Жива скочи, земљи паде мртва. 160 53. Морачани и Колашинци. Књигу пише Радовић војвода А ћерају Турци од Никшића, Ту шићара доста за дружину; 5 10 «Скупио сам амо крајичнике 99 На његова дебела дорина, - Ако буде ћерат ал' бјежати, - Хоће нама доро требовати." Кад Мијату глас и књига дође, 99 Све му каже, што му књига пише, 15 20 25 30 35 40 |