Јунаштво и смрш Лопушине Вука.
Вино пију до дри побратима,
На Лијечно у бијелу цркву:
Прво ти је попе Милутине,
А друго је Шундић калуђере,
Треће бјеше Бућићу Малиша;
Вино пију, разговарају се.
Кад се побри напојише вина,
Па им винце удари у лице,
А ракија ријеч отворила,
Но бесједи Бућићу Малиша:
, Свјештеници, да се послушамо:
„Јесам скоро у чету ходио,
- Долазио у равно Крново,
, Ту сам градске угледао овце,
Седамдесет и седам торина
„Од Крнова до малог Вучева:
Ево сада честит Петров данак,
„Петров данак и барјам хџијнски,
Хоће бити у граду грађани,
„Да клањају и теверич дају,
„Код оваца нико бити не ће
- До невјеста и до ђевојака
И до луде ђеце без пушака; „Саде смо им згоду уватили, Али јутрос али никадаре, „Да ми једну војску покупимо,
- Да удримо на градску планину,
Сви ни могу шићарит Брђани."
Кад то чуше до два свештеника,
Па Малиши напојницу дају,
И отоле ситну књигу пишу,
Послаше је у равну Повију
На бијелу кулу Мркоњића
А на руке Мркоју сердару:
50 Мркоје, од Повије главо!
Покупи ми момке Повијане,
„Повијане, с њима Стубичане,
Све Лакиће момке нежењене,
„Који могу стићи и утећи,
А на страшно мјесто запанути,
На запету пушку ударити
„А рањена друга унијети;
Хајде с војском на Сливје Никшићко,
Те ми Сливје од грађана чувај.
, Удрићемо на градску планину,
, Страх је мене, а бојим се љуто,
„Да ме не би претекли грађани;
-Ако би ми Бог и срећа дала,
Те би градске плијенио овце,
„Добар ћу ти дио оставити
Како моме најбољему другу,
- Још сувише тебе старјешинство."
Па отоле другу књигу пишу,
Послаше је у Бјелопавлиће
На бијелу кулу Николића
А на руке Букану сердару:
0 Букане од Бјелопавлића,
„Дај покупи војске неколико,
„ Дођи с војском на равно Лијечно
„У неђељу, која дође прва."
А отоле трећу књигу пишу,
Послаше је право у Пипере
На бијелу кулу Шушовића
А на руке Шушовић-Пауну:
„Чуј соколе, Шушовић Пауне!
Ти покупи Куче и Пипере,
„ Војске купи што можеш највише;
„Хајде с војском на Лијечно равно
„У неђељу, која дође прва."
Па четврту књигу накитише,
Послаше је у стојну Морачу
На бијелу кулу Драговића
А на руке попу Драговићу:
„Никодиме попе Драговићу!
„Покупи ми обије Мораче,
„Не остави Лопушину Вука,
„Јер је момак скоро ускочио
„Од Требјесе од градске крајине,
„Он познава све градске торине,
На торине Турке Арбанасе,
„И свакога ата и парипа;
Он ће дивно уводити овце;
Хајде с њима на равно Лијечно
„У неђељу, која дође прва."
Кад су ситне књиге растурили,
И сердаре књиге допануше,
И за собом војске покупише,
Сваки хита, за Лијечно пита,
Докле војска на Лијечно дође :
Како дошла, па се пребројила,
Таман двадес и седам стотина,
Тад главари и Вука завичу:
„О ускоче, Лопушина Вуче!
„Хајде узми три, четири друга,
Те ми пођи у равно Крново,
, Та уводи овце и торине,
„Код оваца Турке Арбанасе,
„Боје ли се од Црногораца,
Моремо ли ласно ударити
„Ја на силу ја на пријевару.”
Скочи Вуче на ноге јуначке,
И довати бистра џевердара,
Собом узе три, четири друга,
Повуче се уз планину Вуче,
Докле сађе на равно Крново,
А ту Вуче паде на даниште
У засеље у ражи озимој.
Док у вече мрка нојца дође,
Па се Вуче из засеља крену,
На најпрву приступи торину
У Пиштете на Мустафагића,
Ту ми нађе пет Мустафагића,
И пет коња у метериз нађе
Оседланих, уздом заузданих,
За сичиле привезати љуте,
Надају се џењку од Брђана;
Па с отоле опет примакао
На Улуке на Беширевиће,
И ту нађе три Беширевића,
три коња у метериз нађе,
Оседлани, уздам' зауздани,
За сичиле привезати љуте,
Е се боје џењка од Брђана;
Па с отоле опет примакао
На торину Груде Омер-аге,
Ту Омера су три сина нађе
И свезана четири парипа,
Оседлани, уздам зауздани,
Надају се џењку од Брђана;
На с' отоле опет примакао
На торину Љуваревић-Салка,
И ту бјеху три Салкова сина,
Још сувише шездесет коњика,
Сви бијаху коњи оседлани,
Оседлани, уздам зауздани,
За сичиле привезати љуте,
Надају се џењку од Брђана,
Ту је пусто срце од оваца;
Па с отоле опет примакао
На торину Веризовић-Муја,
И ту бјеху шест Веризовића,
И шест коња оседланих били,
|