- Све мислио, на једно смислио,

„Па побјегох Чеву каменоме

,0 честиту о Лучину дану:
„Добро сте ме, Марко, дочекали,

Бијелу ми кулу начинили,

„И лијепо даривали даром;

И при мене добра срећа била:
Лијепа се зима намјерили;
-Ја се дигнем, побратиме Марко,
-О Јовању, по Божићу дану,

И
покупим седам, осам друга,
-И заведох чету од приморја,
-Заведем је у Рудине, Марко,
„Те уводих у Рудине овце,
„И ја дођох на једну торину,
, На торину, на Ћулуповића.
- Ту бијаше хиљада оваца,
,Код оваца два Ћулуповића,
-Код Турака двије каде младе;
„Ја ударих на Ђулуповића,
- И плијених хиљаду оваца,
И посјекох два Ћулуповића
- И заробих двије каде младе,
Одведох их Чеву каменоме,

- И одјавих хиљаду оваца.

- Кад сам био кроз Пипера, Марко,
Виђе мене Никчевић Илија,
Илија ме Богом братимљаше:
--Богом брате, Пециреп-Лазаре!
-- Црногорци нека јаве овце,

130

'135

140

145

150

155

99 7

97 97

Ти устави двије каде младе, „Да ми овђе ноћцу преноћимо, „Грађанима књигу оправимо,

- Да врнемо двије каде младе, "Да узмемо благо у грађана,

То нам вјери поднијет не море, ,,Што ће нама двије каде младе!""

„Ја послушах побратима мога,

И уставих двије каде младе,

И

уставих овна за вечеру,

А једног сам њему поклонио;

Па смо књигу ситну накитили, „Оправисмо у Никшића града.

Бе рекосмо, ту се састадосмо, „Ми одовду, а Турци одонду; „Ми извели двије каде младе, „Турц одонду донијеше благо: Сто дуката, двјести талијера. „Ми узесмо за кадуне благо. „Ту сте мене учинили криво: Мене дасте стотину дуката, „Црногорцим двјести талијера. „И ја дођох Чеву каменоме,

И ту нађох хиљаду оваца,

Ту сам с друштвом дијелио овце,

- Дијелио овце и дукате,

„И тебе сам исе учинио,

Тек ти није вајда побратиме!

Ја покупих другу чету малу,

„Па одведох чету уз приморје,

160

165

170

175

180

185

„Кад ево ти седамдесет коња,
- Седамдесет коња и грађана,
Хоће Турци граду Дубровнику,
„Да ћерају робу свакојаку;
Ја уводих, и одоше Турци,
, Послах књигу Чеву каменоме,
„Те покупих седамдесет друга,
„Те дочеках од града грађане,
„Те посјекох седамдесет глава,
„И одведох седамдесет коња,
„ И узех им робу свакојаку,

И

ја Чеву питомоме дођох,
„И ту сам ти шићар дијелио,
И тебе сам исе учинио,
„Тек ти није вајда, побратиме!

„Што ми валиш од Никшића Турке!
- Ја покупих једну чету малу,
Одведох је ка Никшићу граду.
„Кад ја бијах Сливју широкоме,
Еве ли ти два сина Амзина,
„Силни Турци наћерали рају,
„Она гони кола и волове,
„Да ћерају из Сливља камење,
„А да граде на Никшића кулу.
Ја уводих два сина Амзина,
И при мене добра срећа била:
Њима су се кола поштетила,
Ту су Турци примркнули били,
„На јадну се нагоњаху рају,
„Ја сам тада њима ударио,

190

195

200

205

210

215

Те посјекох два сина Амзина,

И узех им двадесет волова,

„И ја Чеву питомоме дођох,

И шићар сам дијелио дивно,

- И мене су старјешинство дали, И тебе сам исе учинио,

- Тек ти није вајда, побратиме!

220

„Што ми валиш од Никшића Турке! 225 Што ми валиш Бећу Пелевића!

Што ми валиш два Бећина сина!

- Ја сам чету покупио малу,
И доведох ка Никшићу граду,
- По ноћи сам у град улазио,
„Кад ето ти два сина Бећина,
, Силни Турци из каве иђаху;

- Ја сам оба уватио жива,

„Обојици погубио главе,

Од Турака нико не опази;

Ја попалих по Никшићу куле,
Једну ноћцу седамдесет кула,

И

ту сам ти осветио кулу,

Моју, Марко, под Голијом кулу! „Што ми кажеш Бабића Гашара! „Трипут сам му доходио кули! Трећи пут га посјекао жива!

"

, Ту сам своју вољу испунио!" -
У ријечи, у којој бијаху,
Еве ли ти Рогановић Тура,
Вас се Туро у крв учинио,
Баш од ножа камзе саломио.

230

235

240

245

Кад је Туро к њима доходио,
Таде њима божу помоћ виче,
А сви су му помоћ приватили;
А Лазар је на ноге скочио,
Те сусрета побратима свога,
, Аирала, побратиме Туро?
„Ђе си био? Шта си задобио?"

A

А рече му Рогановић Туро:
-Побратиме Пециреп-Лазаре!
-Ја сам, брате, био у Рудине,

250

255

- Са мном било седам, осам друга, И уводих у Рудине овце,

И уводих цијеле Рудине.

260

- До торине два Веризовића; Ту бијаше Јуса и Авдија,

,,

„Ту ме силни припазише Турци,
„Те ме, брате, наћераше Турци,
„И с дружином мојом раздвојише:
„Ја утекох, оста ми дружина.
A рече му Пециреп-Лазаре:
„Побратиме, Рогановић Туро!
„Кад си, брате, био у Рудине,
А бисмо ли плијенили овце?"
А рече му Рогановић Туро:
„А да није Јусе и Авдије,
Ласно бисмо плијенили овце;
Осамдесет и осам торина,

У свакој је по хиљаду брава, „Томе малу ни есапа нема! Ама не да Јуса и Авдија!"

265

270

275