- Све мислио, на једно смислио, „Па побјегох Чеву каменоме ,0 честиту о Лучину дану: Бијелу ми кулу начинили, „И лијепо даривали даром; И при мене добра срећа била: И - И одјавих хиљаду оваца. - Кад сам био кроз Пипера, Марко, 130 '135 140 145 150 155 99 7 97 97 Ти устави двије каде младе, „Да ми овђе ноћцу преноћимо, „Грађанима књигу оправимо, - Да врнемо двије каде младе, "Да узмемо благо у грађана, То нам вјери поднијет не море, ,,Што ће нама двије каде младе!"" „Ја послушах побратима мога, И уставих двије каде младе, И уставих овна за вечеру, А једног сам њему поклонио; Па смо књигу ситну накитили, „Оправисмо у Никшића града. Бе рекосмо, ту се састадосмо, „Ми одовду, а Турци одонду; „Ми извели двије каде младе, „Турц одонду донијеше благо: Сто дуката, двјести талијера. „Ми узесмо за кадуне благо. „Ту сте мене учинили криво: Мене дасте стотину дуката, „Црногорцим двјести талијера. „И ја дођох Чеву каменоме, И ту нађох хиљаду оваца, Ту сам с друштвом дијелио овце, - Дијелио овце и дукате, „И тебе сам исе учинио, Тек ти није вајда побратиме! Ја покупих другу чету малу, „Па одведох чету уз приморје, 160 165 170 175 180 185 „Кад ево ти седамдесет коња, И ја Чеву питомоме дођох, „Што ми валиш од Никшића Турке! 190 195 200 205 210 215 Те посјекох два сина Амзина, И узех им двадесет волова, „И ја Чеву питомоме дођох, И шићар сам дијелио дивно, - И мене су старјешинство дали, И тебе сам исе учинио, - Тек ти није вајда, побратиме! 220 „Што ми валиш од Никшића Турке! 225 Што ми валиш Бећу Пелевића! Што ми валиш два Бећина сина! - Ја сам чету покупио малу, - Ја сам оба уватио жива, „Обојици погубио главе, Од Турака нико не опази; Ја попалих по Никшићу куле, И ту сам ти осветио кулу, Моју, Марко, под Голијом кулу! „Што ми кажеш Бабића Гашара! „Трипут сам му доходио кули! Трећи пут га посјекао жива! " , Ту сам своју вољу испунио!" - 230 235 240 245 Кад је Туро к њима доходио, A А рече му Рогановић Туро: 250 255 - Са мном било седам, осам друга, И уводих у Рудине овце, И уводих цијеле Рудине. 260 - До торине два Веризовића; Ту бијаше Јуса и Авдија, ,, „Ту ме силни припазише Турци, У свакој је по хиљаду брава, „Томе малу ни есапа нема! Ама не да Јуса и Авдија!" 265 270 275 |