Рече њему Пециреп-Лазаре: "Побратиме Рогановић Туро! „Дај да једну покупимо војску, „Да удримо на Рудине шњоме!" Опет рече Рогановић Туро: , А да није Јусе и Авдије „Ласно бисмо плијенили овце!" Таде рече Пециреп-Лазаре: ,Побратиме Рогановић Туро! Кад ми силну сакупимо војску, Ти разређуј у Рудине војску, Ја ћу Јуси ићи и Авдији,
Е ја њима добру згоду знавам!"
А кад зачу Рогановић Туро, То је Туру врло мило било, Па овако говораше побру: , Побратиме Пециреп-Лазаре! „А ти хајде на Цетиње равно, „Па с Цетиња на Његуше иди,
А с Његуша до приморја равна; „Ти покупи силовиту војску, .E
су силни у Рудине Турци." Кад то зачу Пециреп-Лазаре, Тад' је Лазар на ноге скочио, Поклони се сердарини Марку, И Марко му био опростио. И силну су покупили војску; Једну купи Пециреп Лазаре, Другу купи Рогановић Туро. Кад су силну саставили војску,
Три хиљаде избројише војске, Све Брђана како ватре живе; Па одоше на Рудине с војском, Увукоше у Турке хајдуке; Ама рече Пециреп-Лазаре:
, Дај овако да се раздвојимо:
„А ти хајде на Рудине с војском, "Ја ћу узет неколико војске,
Теке хоћу изабрат дружину,
„Који може стићи и утећи, На тијесну мјесту причекати, За рањена приватити друга, И на оштру ударити ћорду, Коме није жао погинути; Ја ћу ићи на дно од Рудина, , Бе је стража од равна приморја, „Од приморја и од горе Црне." Послуша га Рогановић Туро, Па му даде изабрано друштво, Све момака како ватре живе; И ту су се раздвојили били. Ама рече Пециреп-Лазаре: - Побратиме Рогановић Туро! „Раздвојићеш на четворо војску, „Те околи цијеле Рудине, „Па ти хајде мене низ Рудине; "Оставићу стражу од Никшића, „Ја ћу ићи Јуси и Авдији,
Па што да Бог и Богородица, "Ја ћу тебе, брате, ишчекати!”
Тако су се раздвојили били: Оде Лазар на дно од Рудина И са њиме друга шест стотина, Добру стражу од Никшића тура, Да не дође хиндат од Никшића, А он оде Јуси на торину, Те околи Јусу и Авдију, То је глава од града Никшића. И ту су их припазили Турци, А Лазар им добру згоду знаде, Мрке им је вашке придражио, За вашкама потрчаше Турци, Е се Турци боје од Брђана, А Лазар им удри на торину, Те уграби овце и торину.
Натраг су се повратили Турци,
Е виђеше, ђе су Црногорци.
Али прије Лазар уграбио, Па дочека Јусу и Авдију, Обојици погубио главе; И ту Лазар приватио овце. У то доба Рогановић Туро Разредио на Рудине војске, Околише су четири стране; Црногорци искупљају овце, А доносе од Турака главе. Кад су дошли Пециреп-Лазару, Донијеше три стотине глава.
при њима добра срећа била, Нико њима није погинуо,
До отале војске саставише, Па одоше низ Рудине с малом, И на тефтер ударише овце, А силне су овце у Турака: Седамдесет и седам хиљада, Одјавише ломној гори Црној, И здраво су Гори долазили, И на Чеву дијелише овце, И Лазару старјешинство дали. Дивно су се Срби насулили, И отоле с разметнуше војске.
Вино пију до три побратима На крваво Кчево на крајину: Од Кчева је Петар Пустахија, Од Његуша до два Кустодије, До два брата, Лазар и Перица. Кад се ладна накитише вина, Око свашта збора зађедоше,
А највише зборе за јунаштво: Бе би добар шићар шићарили; Или добре главе откинули, Но говори Петар Пустахија: О Бога ви до два побратима! "Ка' сте вазда у Боку Которску, „Ви с господом испијате вино, - Да нијесте ђегођ угледали,
E Да бисмо шићар шићарили „И доста се блага наузели? Њему веле до два побратима: „Истина је, драги побратиме! „Да смо често у Боки Которској, „Ал' нијесмо шићар угледали, , А ђе бисмо четом шићарили; „А ђе, Петре, има доста блага, - То су нама драги пријатељи, „Шњима ладно испијамо вино,
„И често смо код њих на дворове,
„Радиј бисмо главе изгубити
- Но невјеру њима учинити
Али њима ишта наудити.
„Но ти Петре, драги побратиме! Ка си скоро из Херцеговине, „А стајаʼ сиГацку пространоме , На бијеле дворе Ченгијћеве, - Добро знадеш кланце и богазе У поноћи као усред дана, - А скоро си из чете дошао, - Да нијеси ђегођ угледао,
« PreviousContinue » |