„Ти покупи војске неколико „По твојему Гацку широкоме; , (Немој водит калабалук војске, „Да се не би раја уплашила), „Поведи је у Дробњаке равне, А на Дужи мојој кули билој, "Не бисмо ли како преварили, „Преварили три Дробњачка бана, - Да им русе погубимо главе; Чинили би по нашем Дробњаку, Чинили би што је нама драго; - А малу би ђецу остављали, „Штоно би нам права била раја, ,И Турчина славно послушали. Када књига Гацку допанула, Кад је види ага Смаил-ага, Па је ага књигу приватио, И на књизи печат разломио; Књигу учи, а врло се мучи, Јер му књига није мила била; Па је књигу на шилте турио На свилен се јастук наслонио, А госпоцки чибук запалио, Пак у себи мало промислио, Што ће радит' од живота свога; Све мислио, на једно смислио, Па од земље на ноге скочио, Те довати дивит и хартију И калема чим се књиге пишу, Па је ситну књигу накитио,

95

100

105

110

115

120

Те је шаље камену Мостару,
Али-паши Ризванбеговићу:
- Али-пашо драги господаре!
-Ал' не чујеш, ал' не хајеш за ме:
„ Сва се моја одметнула раја

- Од мојега зенђила Дробњака,

- Одметнуше три Дробњачка бана, - Да их тебе по имену кажем: - Од Тушине Церовић Новица, -Од Малинска Дамјановић Мирко, „Од Петнице Караџићу Шујо; И призивљу Кршикашу старог, „Који им је ускочио давно „Од нашега кршна Колашина, „Па он себе одмеће Брђане; Но ми пошљи Миралаја сина „И још с њиме стотину коњика, - Ма избирај коња и јунака, -Кој о коњу и о сабљи ради, - Нека иде Гацку широкоме. Па је другу књигу накитио, Те је шаље у Никшиће равне А на руке побратиму своме, Побратиму Ахмету Бауку: , Побратиме Ахмете Бауче!

125

130

135

140

145

, Ал' не чујеш, ал' не хајеш за ме, Бе се мене одметнула раја

- Од мојега зенђила Дробњака,

- Одметнуше три Дробњачка бана, Ја да ти их по имену кажем:

150

„Од Тушине Церовић Новица,
„Од Малинска Дамјановић Мирко,
„Од Петнице Караџићу Шујо;
„ Све призивљу Кршикапу старог,
Који им је давно ускочио
Од нашега кршна Колашина,
Па све себи одмеће Брђане.
Ну Ахмете Турска буљубашо!
„Ти покупи стотину Турака

„По својему граду Никшићкоме,

155

160

„Води Турке у племе Дробњаке,

- Да купимо цареву мирију

И да нашу тефтишемо рају;

, Но Ахмете, мој сиви соколе!

Ти притисни села сваколика Од Крлова до Млетичка равна, „Па ти хајде у широке Дужи „Билој кули Бока Маловића,

Ту Ахмете да се састанемо."

Па је трећу књигу накитио,
Те је шаље кршну Колашину,
А на руке Мушовић-Мујаги :
"О Турчине, Мушовић-Мујага!
"Ал' не чујеш, ал' хабера немаш,
- Сва се моја одметнула раја
„Од зенђила мојега Дробњака,
„Одметнуше три бана Дробњачка,
„А да ти их по имену кажем:

165

170

175

„Од Тушине Церовић Новица,

180

„Од Малинска Дамјановић Мирко,
Од Петнице Караџићу Шујо;
Све призивљу Кршикапу старог,
„Кој је њима давно ускочио
"Од твојега кршна Колашина,

„Па он себе одмеће Брђане;

99

Веће побро, Мушовић-Мујага!
„Та покупи војске неколико
„Па је води на села Шаранска,
„Те притисни сва села Шаранска,
А вса села до Добријех села.
Дође књига камену Мостару,
Кад је виђе Али-паша стари,
Он покупи стотину коњика
По Мостару и около града,
И пред њима Миралаја сина,
Отолен се војска подигнула,
И Буну ти воду прегазила,
И у Столац на конак панула.
Ту ти Турци попеше чадоре,
А у јутру рано поранише,
Па одоше пољу Невесињу,
Ђе ти ага на конак пануо

Под оџаком бега Љубовића.
Ту ти ага чадор разапео,

у јутру рано поранио,
Па ти оде Гацку широкоме.
Дође ага Гацку широкоме
Под малено село Лазарића,

285

290

295

200

205

Бе имаду врела три, четири;

210

Ту је ага табор учинио,
И бијели чадор разапео.
Дође књига у Никшиће равне,
Кад је виђе Ахмете Бауче,
И он ти је војску покупио
По Никшићу и около града;
Доста Турчин војске покупио,
Сакупио војске три стотине,
Па он оде у Дробњаке равне,
И притисну села сваколика
Од Крлова до Млетичка равна.
Дође књига крішну Колашину,
Кад је виђе Мушовић Мујага,
А он стаде купити војнике:
Доста Турчин војске покупио,
На број војске четири стотине:
Па он оде зенђилу Дробњаку
Па притисну сва села Шаранска,

215

220

225

А сва села до Добријех села. -
А кад чуо ага Смаил-ага,

230

Да је дош'о беже Миралај-бег,

На млађе је срклет учинио,
Натовари доста сеисана,
Праʼ, олова и друге заире,
Која ће му бити од потребе,
Ага виче Мартина сеиза,
Изваде му ата брњастога,
Пак ми ага на ата усједе,

Па

окрену низ то Гацко равно, А за њиме Ефенди-кадија;

235

240