Рече њему Пециреп-Лазаре:
"Побратиме Рогановић Туро!
„Дај да једну покупимо војску,
„Да удримо на Рудине шњоме!"
Опет рече Рогановић Туро:
, А да није Јусе и Авдије
„Ласно бисмо плијенили овце!"
Таде рече Пециреп-Лазаре:
,Побратиме Рогановић Туро!
Кад ми силну сакупимо војску,
Ти разређуј у Рудине војску,
Ја ћу Јуси ићи и Авдији,
Е ја њима добру згоду знавам!"
А кад зачу Рогановић Туро,
То је Туру врло мило било,
Па овако говораше побру:
, Побратиме Пециреп-Лазаре!
„А ти хајде на Цетиње равно,
„Па с Цетиња на Његуше иди,
А с Његуша до приморја равна;
„Ти покупи силовиту војску,
.E
су силни у Рудине Турци."
Кад то зачу Пециреп-Лазаре,
Тад' је Лазар на ноге скочио,
Поклони се сердарини Марку,
И Марко му био опростио.
И силну су покупили војску;
Једну купи Пециреп Лазаре,
Другу купи Рогановић Туро.
Кад су силну саставили војску,
Три хиљаде избројише војске,
Све Брђана како ватре живе;
Па одоше на Рудине с војском,
Увукоше у Турке хајдуке;
Ама рече Пециреп-Лазаре:
, Дај овако да се раздвојимо:
„А ти хајде на Рудине с војском, "Ја ћу узет неколико војске,
Теке хоћу изабрат дружину,
„Који може стићи и утећи,
На тијесну мјесту причекати,
За рањена приватити друга,
И на оштру ударити ћорду,
Коме није жао погинути;
Ја ћу ићи на дно од Рудина,
, Бе је стража од равна приморја,
„Од приморја и од горе Црне."
Послуша га Рогановић Туро,
Па му даде изабрано друштво,
Све момака како ватре живе;
И ту су се раздвојили били.
Ама рече Пециреп-Лазаре:
- Побратиме Рогановић Туро!
„Раздвојићеш на четворо војску,
„Те околи цијеле Рудине,
„Па ти хајде мене низ Рудине;
"Оставићу стражу од Никшића,
„Ја ћу ићи Јуси и Авдији,
Па што да Бог и Богородица, "Ја ћу тебе, брате, ишчекати!”
Тако су се раздвојили били:
Оде Лазар на дно од Рудина
И са њиме друга шест стотина,
Добру стражу од Никшића тура,
Да не дође хиндат од Никшића,
А он оде Јуси на торину,
Те околи Јусу и Авдију,
То је глава од града Никшића.
И ту су их припазили Турци,
А Лазар им добру згоду знаде,
Мрке им је вашке придражио,
За вашкама потрчаше Турци,
Е се Турци боје од Брђана,
А Лазар им удри на торину,
Те уграби овце и торину.
Натраг су се повратили Турци,
Е виђеше, ђе су Црногорци.
Али прије Лазар уграбио,
Па дочека Јусу и Авдију,
Обојици погубио главе;
И ту Лазар приватио овце.
У то доба Рогановић Туро
Разредио на Рудине војске,
Околише су четири стране;
Црногорци искупљају овце,
А доносе од Турака главе.
Кад су дошли Пециреп-Лазару,
Донијеше три стотине глава.
при њима добра срећа била, Нико њима није погинуо,
До отале војске саставише,
Па одоше низ Рудине с малом,
И на тефтер ударише овце,
А силне су овце у Турака:
Седамдесет и седам хиљада,
Одјавише ломној гори Црној,
И здраво су Гори долазили,
И на Чеву дијелише овце,
И Лазару старјешинство дали.
Дивно су се Срби насулили,
И отоле с разметнуше војске.
Вино пију до три побратима
На крваво
Кчево на крајину:
Од Кчева је Петар Пустахија,
Од Његуша до два Кустодије,
До два брата, Лазар и Перица.
Кад се ладна накитише вина,
Око свашта збора зађедоше,
А највише зборе за јунаштво:
Бе би добар шићар шићарили;
Или добре главе откинули,
Но говори Петар Пустахија:
О Бога ви до два побратима!
"Ка' сте вазда у Боку Которску,
„Ви с господом испијате вино,
- Да нијесте ђегођ угледали,
E Да бисмо шићар шићарили
„И доста се блага наузели?
Њему веле до два побратима:
„Истина је, драги побратиме!
„Да смо често у Боки Которској,
„Ал' нијесмо шићар угледали,
, А ђе бисмо четом шићарили;
„А ђе, Петре, има доста блага,
- То су нама драги пријатељи,
„Шњима ладно испијамо вино,
„И често смо код њих на дворове,
„Радиј бисмо главе изгубити
- Но невјеру њима учинити
Али њима ишта наудити.
„Но ти Петре, драги побратиме!
Ка си скоро из Херцеговине,
„А стајаʼ сиГацку пространоме
, На бијеле дворе Ченгијћеве,
- Добро знадеш кланце и богазе
У поноћи као усред дана,
- А скоро си из чете дошао,
- Да нијеси ђегођ угледао,
|