,,

-Ја с не бојим пет стотина влаха, Амет Баук не боји с2 толико; „Од хиљаде више удрит не he. Ту га тешко резил учинио, Па отолен Турчин одлазио ; Кад се бјеше даље одмакнуо, Па у себи био промислио: „Ја да Ja Бог да и Муамед светац, Да му ноћас ударе Брђани." Веће прасну зора од истока, А пијевци тице запјеваше; Ја бесједи Мирко и Новица: , Побратиме Караџићу Шујо! „Већ нас мркла ноћца оставила, „А бијел нас данак застануо, „Да ми данас аги не удримо, „Веће каде друга ноћца дође, „Онда ћемо аги ударити.

Ја кад зачу Караџићу Шујо,

Па је њима био бесједио:

„Црн ви образ, Мирко и Новица!

Ја ћу јутрос аги ударити,

540

545

550

555

Ја ћу своју изгубити главу.

Па он узе десет, дван'ест друга,

560

И покраде коње од чадора

И агина ата брњастога,
Па заведе коње у планину,
Онда аги удрише Брђани,
Намах пуче триста џефердана
На агина бијела чадора,

565

На куршумим' чадор разнијеше.
Под чадором ага Смаил-ага,
Он лежаше, санак борављаше;
Онда Турчин на ноге скочио,
Па привати двије сребрњаче,
Те је обје пушке истурио,

Па их обје на траву бацио,

570

, Кад су ти га украли Брђани.” –

„Дај ми твога вранца маленога,

580

„Дај ми вранца, пси му је*ли мајку!" Па се ага на вранчића баци.

Да он влашке осијеца главе.
Угледа га једно момче младо,
Боже мили, који то бијаше?
Од Малинска Дамјановић Мирко,
Па дочека агу Смаил-агу
Из својега бистра џефердана,

И агу је добро погодио

590

У повије међу очи двије,

595

Од добра га вранца оборио,

Турчин паде, а Мирко допаде,
Па он сомли ножа повадио,
Те му русу посијече главу.
Ту војводе главе посјекоше,
Посјекоше глава осамдесет;
Ту Новица посијече главу,
Посијече Ефенди-кадију;
Кара-Шујо старог Каримана,
Каримана старог Бустовића,
За браду му износио главу.
И с Турака одору скинуше,
Што дружина носити могаше;
Побјегоше на врело Цетиње,
Дочека их Црногорски краље,
Па војводе добро дариваше.
И војводе њега дароваше,
Дадоше му главу Смаил-аге,
И дадоше ата брњастога.

600

605

610

58.

Оиеш шо, мало друкчије.

Књигу пише Боко Маловићу,
Силан Ђоко с каменијех Дужи,
Па је посла Гацку и Липнику
Смаил-аги на бијеле руке:
Чуј ме ага, гази Смаил-ага!
"Јеси л' чуо, јеси л разумно?
- Одметну се раја по Дробњаку,

He даду ти гроша ни харача „Ни икаква трећелева царског, А не даду зијамета твога; „Главари ти о невјери раде, "А најпрви Церовић Новица, „Од Сировца Петар Кршикапа, „Од Малинска Дамјановић Мирко, Амза Томић од села Превиша,

„Од Петнице Караџићу Шујо,

Од Пошћења Башов Милутине

„И са њиме Попе Головићу,

„Који перо држи у рукама,

5

10

15

Ситне књиге на Цетиње спрема,
Те он тебе пањка у владике;

20

Ђурђијћ Јоко с Комарнице равне

„И Гаврило Шибалија стари,

„Те ти, ага, о невјери раде,
Како ће ти погубити главу:
„Још ћу ти се, ага, радовати
"И велике јаде искаживат

За Новицу за крвника твога,
„Што се твоме јаду домислио:
Отишао врелу и Цетињу
"Код владике краља Цетињскога,
„Он је тебе даву учинио
И овако њему говорио:
Виђи зулум, са Цетиња краљу,
„Од зулума и од зулумћара,
„Од Турчина Ченгијћ-Смаил-аге!
„ „Ми од њега живјет' не моремо,
, „По Дробњаку велик зулум радн:
Кад долази да купи хараче,
"Он доводи триста харачлија,
, Узима нам краве и волове,
Смаил-ага нама од пореза,

И гони их Гацку и Липнику;
Те би јаде раја опростила,
,,Но не може јаде опростити:
Смаил-ага оде, Русто дође,

И доводи триста кесеџија,

По Дробњаку више јаде ради,
Коље нама краве и волове

И дебеле овце и овнове;

И то бисмо с јадом подносили,

25

30

35

40

45

50