1. Перовић Башрић. Боже мили: чуда великога! , , - Ево тебе стотина дуката; „Седам брата седам Перовића Xohe дати седам џевердара, „Седам снаха седам вијенаца, - Снаха моја Цв’јета Радулова „Хоће дати в’јенце и обоце, „Мајка моја Цуцкињу робињу, Још остало рухо из сандука; А мој бабо Вучићевић Перо „Хоће дати коња испод себе, 5 10 15 20 ,, Још уз коња стотину дуката”. Одиста га Осман пустит' шћаше, Враг донесе од Тупана Панта, Те Осману ријеч бесједио: „Ој Турчине, Ћоровић-Османе! „Немој пуштитʼ Перовић-Батрића: Што ти даје небројено благо, „Узео је благо од Турака; „Што л' ти даје седам џевердара, , Он ће наше снахе поватати, Те ће скидат в’јенце и обоце; „Што ти даје Цуцкињу робињу, То ће моју ћерку заробити ,, „Те је дати засе у откупа; 25 30 35 40 45 50 Већ то био Вучићевић Перо, Мио бабо Перовић-Батрића: „Авај мене! до Бога милога! „Ђе ми Батрић брата не остави, „Који би га мог’о осветити.” Тјеши њега Перовић-Радуле: „Та не бој се, мој мио бабајко! „Чекај мене до Ђурђева дана, „Док се гора преођене листом, „Црна земља травом и цвијетом, Ја ћу једну чету сакупити, „Пак ћу с њоме поћи Ꭹ Бањане, „Батрића ћу брата осветити.“ То вријеме за дуго не било, Мало в’рјеме до Ђурђева дана, Док се гора преођеде листом, Црна земља травом и цвијетом, Чету купи Перовић-Радуле, С њоме иде право у Бањане, У Утес је планину до’дио, Ту ми стаде три бијела дана, Право гледа Гацку пространоме, Док угледа на коњу Турчина, Чим га виђе, тим га и познаде, Да је главом Ћоровић-Османе, Пак дружини својој бесједио: „Браћо моја, љубимна дружино! Ево иде Ћоровић-Османе, , „Сви падните по трави зеленој, „Ја ћу пасти друму на средину, 55 60 65 70 75 80 „Чекаћемо Ћоровић-Османа; Остало му прискочило друштво, „Двадест брата двадест Ћоровића „А кадуне буле Ћоровића „Даће свака ситне перишане „И са грла злаћене ђердане, 85 90 95 100 105 „Од ког бољег у свој Босни нема, „У свој Босни и Херцеговини, 110 „ Оседлаћу г' седлом сребрнијем 9 "А покрити чохом до копита, Прије чохе пули рисовином, Искићеном и сребром и златом.” 115 За то Радул ни хабера нема, Но Осману ријеч бесједио: „Ој Турчине, Ћоровић-Османе! -Мој је Батрић на откупе био, „Ти га не шће пустит на откупе, 120 „Но му русу осијече главу.” Па повади ножа од појаса, Те он Турску осијече главу; Узе њему главу и оружје И његова коња големога. За здраво се натраг повратище; Док дођоше ломној гори Црној, У Заљути селу маленоме, Сусрете га Вучићевић Перо, Руке шири, у лице га љуби, Радул њега у скут и у руку, Дарова му Османову главу, Јоште рече Вучићевић Перо: „Благо мене јутрос и до в'јека! „Кад ја виђех за живота свога, „Бе осветих мојега Батрића.’ То изусти, а душу испусти, Умръо је, покојна му душа! Бог му дао у рају насеље, А осталим здравље и весеље! , 125 130 135 140 |