1.

Перовић Башрић.

Боже мили: чуда великога!
Што процвиље у Бањане горње?
Да л' је вила, да ли гуја љута?
Да је вила, на више би била,
Да је гуја, под камен би била;
Нит' је вила, нити гуја љута,
Већ то цвили Перовић-Батрићу
Ꭹ рукама Ћоровић-Османа,
Османа је Богом братимио:
Богом брате, Ћоровић-Османе!
„Немој мене изгубити главу,
Ево тебе стотина дуката;
„Седам брата седам Перовића

9

, Хоће дати седам џевердара,

- Седам снаха седам вијенаца,
Снаха моја Цвјета Радулова
"Хоће дати вјенце и обоце,
„Мајка моја Цуцкињу робињу,
Још остало рухо из сандука;
„ А мој бабо Вучићевић Перо
„Хоће дати коња испод себе,

5

10

15

20

,,

Још уз коња стотину дуката". Одиста га Осман пустит' шћаше, Враг донесе од Тупана Панта, Те Осману ријеч бесједио: „Ој Турчине, Ћоровић-Османе! „Немој пуштит' Перовић-Батрића: „Што ти даје небројено благо, Узео је благо од Турака;

,,

99

99

25

Што л' ти даје седам џевердара,

30

С такиʼ их је скинуо Турака;

„Што ти даје в'јенце и обоце,

99

Он ће наше снахе поватати,

Те ће скидат’ в'јенце и обоце;

„Што ти даје Цуцкињу робињу, „То ће моју ћерку заробити

99

,,

99

Те је дати засе у откупа;

Што ти даје коња големога,

Тај је коњиц родом из Бањана."
То изрече од Тупана Панто,
Земљи паде, пушци огањ даде,
Те погоди Перовић-Батрића
Посред паса, укиде га с гласа,
Мртав паде у траву зелену;
А Осман му осијече главу.
Глас допаде у село Заљути
Милу бабу Перовић-Батрића.
Тад' закука сиња кукавица
Усред зиме, кад јој рока није,
У Заљути селу маленоме;
То не била сиња кукавица,

35

40

45

50

Већ то био Вучићевић Перо,
Мио бабо Перовић-Батрића:
"Авај мене! до Бога милога!

„Ђе ми Батрић брата не остави,
Који би га мог'о осветити."

Тјеши њега Перовић-Радуле: „Та не бој се, мој мио бабајко! - Чекај мене до Ђурђева дана, „Док се гора преођене листом, „Црна земља травом и цвијетом, "Ја ћу једну чету сакупити, Пак ћу с њоме поћи у Бањане, -Батрића ћу брата осветити." То вријеме за дуго не било, Мало в'рјеме до Ђурђева дана, Док се гора преођеде листом, Црна земља травом и цвијетом, Чету купи Перовић-Радуле, С њоме иде право у Бањане, У Утес је планину до’дио, Ту ми стаде три бијела дана, Право гледа Гацку пространоме, Док угледа на коњу Турчина, Чим га виђе, тим га и познаде, Да је главом Ћоровић-Османе, Пак дружини својој бесједио: „Браћо моја, љубимна дружино! „Ево иде Ћоровић-Османе,

Сви падните по трави зеленој, „Ја ћу пасти друму на средину,

55

60

65

70

75

80

„Чекаћемо Ћоровић-Османа;
"Не палите пушке џевердаре
„На Турчина Ћоровић-Османа,
„Не би ли ми Бог и срећа дала,
„Да би њега жива уватио;
"Ако ли га не би уватио,
„Удри који, родила га мајка!“
Друштво паде по трави зеленој,
Радул паде друму на средину,
У то доба Ћоровић-Османе,
Но се скочи Перовић-Радуле,
Те он вата Ћоровић-Османа:
Једном руком коња за дизгене,
Другом руком Турчина за преи,
Обали га у траву зелену.

Остало му прискочило друштво,
Те Османа жива уватише.
Тад бесједи Ћоровић-Османе:
„Богом брате, Перовић-Радуле!
„Немој мене изгубити главу,
"Ево тебе хиљаду дуката;

,,

85

90

95

100

Двадест брата двадест Ћоровића

105

"Хоће дати двадест џевердара,

„А кадуне буле Ћоровића

"Даће свака ситне перишане

„И са грла злаћене ђердане,
„На којим су бисер и дукати;

» Даћу тебе ата големога,

„Од ког бољег у свој Босни нема, "У свој Босни и Херцеговини,

110

"Оседлаћу г' седлом сребрнијем

5

А покрити чохом до копита,

„Прије чохе пули рисовином, „Искићеном и сребром и златом.” 115 За то Радул ни хабера нема, Но Осману ријеч бесједио: „Ој Турчине, Ћоровић-Османе!

Мој је Батрић на откупе био,

125

130

„Ти га не шће пустит' на откупе, 120
„Но му русу осијече главу."
Па повади ножа од појаса,
Те он Турску осијече главу;
Узе њему главу и оружје
И његова коња големога.
За здраво се натраг повратише;
Док дођоше ломној гори Црној,
У Заљути селу маленоме,
Сусрете га Вучићевић Перо,
Руке шири, у лице га љуби,
Радул њега у скут и у руку,
Дарова му Османову главу,
Јоште рече Вучићевић Перо:
„Благо мене јутрос и до в'јека!
„Кад ја виђех за живота свога,
„Бе осветих мојега Батрића.”
То изусти, а душу испусти,
Умро је, покојна му душа!
Бог му дао у рају насеље,
А осталим здравље и весеље!

135

140