Page images
PDF
EPUB

1.

Перовић Башpuf.

5

10

Боже мили: чуда великога!
Што процвиље у Бањане горње?
Да л' је вила, да ли гуја љута?
Да је вила, на више би била,
Да је гуја, под камен би била;
Нит' је вила, нити гуја љута,
Већ то цвили Перовић-Батрићу
У

рукама Коровић-Османа,
Османа је Богом братимио:
„Богом брате, Боровић-Османе!
Немој мене изгубити главу,
„Ево тебе стотина дуката;
„Седам брата седам Перовића
Xohe

дати седам ревердара, Седам снаха седам вијенаца, Снаха моја Цв'јета Радулова „Хоће

дати в'јенце и обоце, » Мајка моја Цуцкињу робињу, Још остало рухо из сандука; А мој бабо Вучићевић Перо „Хоће дати коња испод себе,

[ocr errors]

15

[ocr errors]
[ocr errors]

20 25

[ocr errors]

30

35

[ocr errors]

„Још уз коња стотину дуката”.
Одиста га Осман пустит” шћаше,
Враг донесе од Тупана Панта,
Те Осману ријеч бесједио:
„Ој Турчине, Боровић-Османе!
„ Немој путитит' Перовић-Батрића:
Што ти даје небројено благо,
„Узео је благо од Турака;

Што л' ти даје седам цeвeрдара,
„С таки” их је скинуо Турака;
„Што ти даје вјенце и обоце,
„Он ће наше снахе поватати,
„Те ће скидат” в'јенце и обоце;
„Што ти даје Цуцкињу робињу,
То ће моју ћерку заробити
Те је дати засе у откупа;
Што ти даје коња големога,
„Тај је коњиц родом из Бањана."
То изрече од Тупана Панто,
Земљи паде, пушци огањ даде,
Те погоди Перовић-Батрића
Посред паса, укиде га с гласа,
Мртав паде у траву зелену;
A Осман му осијече главу.
Глас допаде у село Заљути
Милу бабу Перовић-Батриһа.
Тад” закука сиња кукавица
Усред зиме, кад јој рока није,
У Заљути селу маленоме;
То не била сиња кукавица,

[ocr errors]

40

45

50 55

60

>

65

Већ то био Вучићевић Перо, Мно бабо Перовић-Батрића: „Авај мене! до Бога милога! Бе ми Батрић брата не остави, „Који би га мог'о осветити.” Tјеши њега Перовић-Радуле: Та не бој се, мој мио бабајко! „Чекај мене до Бурђева дана, „Док се гора преођене листом, Црна земља травом и цвијетом, „Ја ћу једну чету сакупити, „Пак ћу с њоме поћи у Бањане, „Батрића ћу брата осветити.“ То вријеме за дуго не било, Мало в'pјеме до Бурђева дана, Док се гора преођеде листом, Црна земља травом и цвијетом, Чету купи Перовић-Радуле, С њоме иде право у Бањане, У Утес је планин у до'дио, Ту ми стаде три бијела дана, Право гледа Гацку пространоме, Док угледа на коњу Турчина, Чим га виђе, тим га и познаде, Да је главом Ћоровић-Османе, Пак дружини својој бесједио: „Браћо моја, љубимна дружино! Ево иде Боровић-Османе, „Сви падните по трави зеленој, „Ја ћу пасти друму на средину,

70

75

80

85

90

95

„Чекаћемо Торовић-Османа; „Не палите пушке цeвeрдаре „На Турчина Боровић-Османа, „Не би ли ми Бог и срећа дала, „Да би њега жива уватио; „Ако ли га не би уватио, „У дри који, родила га мајка!“ Друштво паде по трави зеленој, Радул паде друму на средину, У то доба Боровић-Османе, Но се скочи Перовић-Радуле, Те он вата Roрoвић-Османа: Једном руком коња за диагене, Другом руком Турчина за прси, обали га у траву зелену. Остало му прискочило друштво, Те Османа жива уватише. Тад бесједи Торовић-Османе: „Богом брате, Перовић-Радуле! „Немој мене изгубити главу, „Ево тебе хиљаду дуката; „Двадест брата двадест Коровића „Хоће дати двадест цeвeрдара, „А кадуне буле Боровића » Даће свака ситне перишане „И са грла злаћене ђердане, „На којим су бисер и дукати; » Даһу тебе ата големога, „Од ког бољег у свој Босни нема, „У свој Босни и Херцеговини,

100

[ocr errors]

105

110

»

115

120

125

„Оседлаћу г' седлом сребрнијем

А покрити чохом до копита,
Прије чохе пули рисовином,
Искићеном и сребром и златом.”
За то Радул ни хабера нема,
Но Осману ријеч бесједио:
„Ој Турчине, Торовић-Османе!
Мој је Батрић на откупе био,
„Ти га не шће пустит на откупе,
„Но му русу осијече главу.”
Па повади ножа од појаса,
Те он Турску осијече главу;
Узе њему главу и оружје
и његова коња големога.
За здраво се натраг повратише;
Док дођоше ломној гори Црној,
У Заљути селу маленоме,
Сусрете га Вучићевић Перо,
Руке шири, у лице га љуби,
Радул њега у скут и у руку,
Дарова му Османову главу,
Јоште рече Вучићевић Перо:
„Благо мене јутрос и до в'јека!
„Кад ја виђех за живота свога,
„Те осветих мојега Батрића.”
To

изусти, а душу испусти,
У мръо је, покојна му душа!
Бог му дао у рају насеље,
А осталим здравље и весеље!

130

135

140

« PreviousContinue »