Рече њему Пециреп-Лазаре: „Побратиме Рогановић Туро! „Дај да једну покупимо војску, „Да удримо на Рудине шњоме!” Опет рече Рогановић Туро:
„А да није Јусе и Авдије „Ласно бисмо плијенили овце!” Таде рече Пециреп-Лазаре: „Побратиме Рогановић Туро! „Кад ми силну сакупимо војску, „Ти разређуј у Рудине војску, „Ја ћу Јуси ићи и Авдији,
Е ја њима добру згоду знавам!”
А кад зачу Рогановић Туро, То је Туру врло мило било, Па овако говораше побру: „Побратиме Пециреп-Лазаре! „А ти хајде на Цетиње равно, „Па с Цетиња на Његуше иди, „А с Његуша до приморја равна; „Ти покупи силовиту војску, „Е су силни у Рудине Турци.” Кад то зачу Пециреп-Лазаре, Тад’ је Лазар на ноге скочио, Поклони се сердарини Марку, И Марко му био опростио. И силну су покупили војску; Једну купи Пециреп Лазаре, Другу купи Рогановић Туро. Кад су силну саставили војску,
Три хиљаде избројише војске, Све Брђана како ватре живе; Па одоше на Рудине с војском, Увукоше у Турке хајдуке; Ама рече Пециреп-Лазаре: - Дај овако да се раздвојимо:
„А ти хајде на Рудине с војском, „Ја ћу узет’ неколико војске, „Теке хоћу изабрат' дружину, -Који може стићи и утећи, На тијесну мјесту причекати, За рањена приватити друга, И на оштру ударити ћорду, „Коме није жао погинути; -Ја ћу ићи на дно од Рудина, „Ђе је стража од равна приморја, -Од приморја и од горе Црне.” Послуша га Рогановић Туро, Па му даде изабрано друштво, Све момака како ватре живе; И ту су се раздвојили били. Ама рече Пециреп-Лазаре: -Побратиме Рогановић Туро! „Раздвојићеш на четворо војску, „Те околи цијеле Рудине, „Па ти хајде мене низ Рудине; -Оставићу стражу од Никшића, „Ја ћу ићи Јуси и Авдији, „Па што да Бог и Богородица, „Ја ћу тебе, брате, ишчекати!”
Тако су се раздвојили били: Оде Лазар на дно од Рудина И са њиме друга шест стотина, Добру стражу од Никшића тура, Да не дође хиндат од Никшића, А он оде Јуси на торину, Те околи Јусу и Авдију, То је глава од града Никшића. И ту су их припазили Турци, А Лазар им добру згоду знаде, Мрке им је вашке придражио, За вашкама потрчаше Турци, Е се Турци боје од Брђана, А Лазар им удри на торину, Те уграби овце и торину. Каде Јуса виђе и Авдија, Натраг су се повратили Турци, Да уграбе овце и торину,
Е виђеше, ђе су Црногорци. Али прије Лазар уграбио, Па дочека Јусу и Авдију, Обојици погубио главе; И ту Лазар приватио овце. У то доба Рогановић Туро Разредио на Рудине војске, Околише су четири стране; Црногорци искупљају овце, А доносе од Турака главе. Кад су дошли Пециреп-Лазару, Донијеше три стотине глава.
при њима добра срећа била, Нико њима није погинуо,
До отале војске саставише, Па одоше низ Рудине с малом, И на тефтер ударише овце, А силне су овце у Турака: Седамдесет и седам хиљада, Одјавише ломној гори Црној, И здраво су Гори долазили, И на Чеву дијелише овце, И Лазару старјешинство дали. Дивно су се Срби насулили, И отоле с' разметнуше војске.
Вино пију до три побратима На крваво Кчево на крајину: Од Кчева је Петар Пустахија, Од Његуша до два Кустодије, До два брата, Лазар и Перица. Кад се ладна накитише вина, Око свашта збора зађедоше,
А највише зборе за јунаштво: Бе би добар шићар шићарили; Или добре главе откинули, Но говори Петар Пустахија: „О Бога ви до два побратима! „Ка' сте вазда у Боку Которску, „Ви с господом испијате вино, „Да нијесте ђегођ угледали, E да бисмо шићар шићарили И доста се блага наузели? « Њему веле до два побратима: „Истина је, драги побратиме! „Да смо често у Боки Которској, „Ал' нијесмо шићар угледали, „А ђе бисмо четом шићарили; А ђе, Петре, има доста блага,
„То су нама драги пријатељи,
„Шњима ладно испијамо вино,
„И често смо код њих на дворове,
„Радиј бисмо главе изгубити
„Но ти Петре, драги побратиме! „Ка’ си скоро из Херцеговине, „А стаја' сиГацку пространоме „На бијеле дворе Ченгијћеве, „Добро знадеш кланце и богазе „У поноћи као усред дана,
скоро си из чете дошао, „Да нијеси ђегођ угледао,
« PreviousContinue » |