Рече њему Пециреп-Лазаре: „Побратиме Рогановић Туро! „Дај да једну покупимо војску, „Да удримо на Рудине шњоме!” Опет рече Рогановић Туро: „А да није Јусе и Авдије „Ласно бисмо плијенили овце!” Таде рече Пециреп-Лазаре: „Побратиме Рогановић Туро! „Кад ми силну сакупимо војску, „Ти разређуј у Рудине војску, „Ја ћу Јуси ићи и Авдији, E ја њима добру згоду знавам!” А кад зачу Рогановић Туро, То је Туру врло мило било, Па овако говораше побру: „Побратиме Пециреп-Лазаре! „А ти хајде на Цетиње равно, „Па с Цетиња на Његуше иди, „А с Његуша до приморја равна; „Ти покупи силовиту војску, „E су силни у Рудине Турци.” Кад то зачу Пециреп-Лазаре, Тад” je Лазар на ноге скочио, Поклони се сердарини Марку, и Марко му био опростио. И
силну су покупили војску; Једну купи Пециреп Лазаре, Другу купи Рогановић Туро. Кад су силну саставили војску,
Три хиљаде избројише војске,
Све Брђана како ватре живе;
Па одоше на Рудине с војском,
Увукоше у Турке хајдуке;
Ама рече Пециреп-Лазаре:
„Дај овако да се раздвојимо:
„А ти хајде на Рудине с војском,
Ја ћу узет” неколико војске,
Теке хоћу изабрат” дружину,
„Који може стићи и утећи,
„На тијесну мјесту причекати,
За
рањена приватити друга,
„И на оштру ударити һорду,
-Коме није жао погинути;
„Ја ћу ићи на дно од Рудина,
„Бе је стража од равна приморја,
„Од приморја и од горе Црне.”
Послуша га Рогановић Туро,
Па му даде изабрано друштво,
Све момака како ватре живе;
И ту су се раздвојили били.
Ама
рече Пециреп-Лазаре: „Побратиме Рогановић Туро! „Раздвојићеш на четворо војску, „Те околи цијеле Рудине, „Па ти хајде мене низ Рудине; „Оставићу стражу од Никшића, „Ја ћу ићи Јуси и Авдији, „Па што да Бог и Богородица, „Ја һу тебе, брате, ишчекати!”
Тако су се раздвојили били:
Оде Лазар на дно од Рудина
И са њиме друга шест стотина,
Добру стражу од Никшића тура,
Да не дође хиндат од Никшића,
А он оде Јуси на торину,
Те околи Јусу и Авдију,
То је глава од града Никшића.
и ту су их припазили Турци,
A Лазар им добру згоду знаде,
Мрке им је вашке придражио,
За вашкама потрчаше Турци,
Е се Турци боје од Брђана,
A Лазар им удри на торину,
Те уграби овце и торину.
Каде Јуса виђе и Авдија,
Натраг су се повратили Турци,
Да уграбе овце и торину,
Е виђеше, ђе су Црногорци.
Али прије Лазар уграбно,
Па дочека Јусу и Авдију,
Обојици погубио главе;
И ту Лазар приватно овце.
У то доба Рогановић Туро
Разредио на Рудине војске,
Околише су четири стране;
Црногорци искупљају овце,
А доносе од Турака главе.
Кад су дошли Пециреп-Лазару,
Донијеше три стотине глава.
и
при њима добра срећа била,
Нико њима није погинуо,
До отале војске саставише,
Па одоше низ Рудине с малом,
и на тефтер ударише овце,
А силне су овце у Турака:
Седамдесет и седам хиљада,
Одјавише ломној гори Црној,
И здраво су Гори долазили,
И на Чеву дијелише овце,
и Лазар у старјешинство дали.
Дивно су се Срби насулили,
И отоле с разметнуше војске.
Вино пију до три побратима
На крваво Kчево на крајину:
Од Kчева је Петар Пустахија,
Од Његуша до два Кустодије,
До два брата, Лазар и Перица.
Кад се ладна накитише вина,
Око свашта збора зађедоше,
А највише зборе за јунаштво:
Бе би добар шиһар шићарили;
Или добре главе откинули,
Но говори Петар Пустахија:
„о Бога ви до два побратима!
„Ка” сте вазда у Боку Которску,
„Ви с господом испијате вино,
„Да нијесте ђегоћ угледали,
E да бисмо шићар шићарили
„И доста се блага наузели? 4 и
Њему веле до два побратима:
„Истина је, драги побратиме!
„Да смо често у Боки Которској,
„Ал' нијесмо шићар угледали,
„А ће бисмо четом шићарили;
„Ађе, Петре, има доста блага,
„То су нама драги пријатељи,
„Шњима ладно испијамо вино,
И често смо код њих на дворове,
„Радиј бисмо главе изгубити
Но невјеру њима учинити
„Али њима иштa нaудити.
„Но ти Петре, драги побратиме!
„Ка' си скоро из Херцеговине,
А стаја' си Гацку пространоме
„На бијеле дворе Ченгиjhеве,
Добро знадеш кланце и богазе
„У поноћи као усред дана,
„А
скоро си из чете дошао, „Да нијеси ђегоћ угледао,
|