Поведоше Босни каменитој, „Да им служи буле и кадуне; Но Бог даде и Богородица, „Те стигоше три Српске војводе „Од Ужица и од Златибора Са својијех до хиљаду друга: , Прво бјеше Милош Обреновић Са два друга два сокола сива, , Са Дринчићем и Јован-Мићићем; - Друго бјеше Старовлах Максиме С јунацима Старовлашанима; „Треће бјеше Мутап сиви соко С Новачићем и Драгачевцима. Ту војводе пристигоше Турке „Испод кршна брда Кукутнице Код Чепова и код Бјелеуше;

7

„Ал' свак Србин не има оружја

- Да се може са Турцима бити

И да може мегдан дијелити,

, Онда рече Милош Обреновић:

• Срби браћо кој сте без оружја, „Потрчите брду Кукутници,

Па из крша удрите стјенама

Баш управо у Турску ордију. „А војводе удрише с дружином, Бише Турке прахом и оловом, „Четир сата мегдан дијелише, „Србима је срећа помагала, ,Кукутницу магла притиснула - До Катића јуначког гнијезда,

25

30

35

40

45

50

Па не знаду нити виде Турци, Откуд Срби бију из пушака, , Откуда ли други са камењем; Кад се Турци виђеше на муци, Плећи даше, бијежати сташе Испод Мучња зелене планине, „ Право бјеже Увцу валовноме,

За њима се Срби натурише,

, Три, четири ћераше их сата
„До Увачког моста великога,
Па с отоле Срби повратише,

Српско робље одмах отпуштише
Од Турака које су отели,

, Свако оде своме завичају;

Срби Турке ђе су пристизали,
Туна су им главе одсјецали;

„На Пресјеци брду вјетровиту,
„И сада се Турско гробље зове,
Бе су тада Турци изгинули.
Тад војводе плијен повратише,
Што би чије, сваки оћераше,

И однесе који, што познаде.

Тад Турака ту доста погибе,

А и више рана их допаде,

„Па и паша рана допануо
„Од јунака војводе Милоша,
, Десну руку у лијевој носи. “
Још овако старе бесјеђаху,
И Србима редом казиваху,
Кад је који јунак преминуо,

55

60

65

70

75

80

Кад је који и на коме мјесту,
Бе почину и ђе који оста:
Војводе су све те преминуле,
Преминуле па и починуле,
Неки прије а неки послије:
Погибе нам Новачић војвода
, Код крвавог шанца Делиграда
, Све бранећи Србе од Турака;
„Премину нам Мутапе Лазаре
Више Чачка украј Драгачева,
Њему бјеху ране додијале
„Којијех је јунак допануо

На Сјеници и на Пријепољу,

На Лозници и на Делиграду; Погибе нам Дринчићу војвода Украј Дрине на равноме Дубљу "Отимљући шанац од Турака; Премину нам војвода Максиме „У питомој земљи Шумадији „Код лијепа мјеста Крагујевца малену селу Јаружици,

Ꭹ

И њему су ране додијале

, Којијех је јунак допануо

„На ономе ломну Златибору,
Муртеници и на Косатици,

Он погуби пет Турских катила,
Пет катила Бјелобрковића;
Хеј невјеро, ниђе те не било!
„Јер погуби Мићића Јована

У проклетој Вренчевића кули

85

90

95

100

105

110

„Крај Тимока више Гургусовца!" Још овако старе бесеђаху

И с планина 'вако нарицаху:

, Ев' ово су јади поврх јада:
„Премину нам господар Милошу
ономе стојну Биограду

,0 Крстову дану јесењему;
, Сад овако Срби да речемо:
„Бог да прости господар-Милоша!
, Он је Српску земљу освојио,
„Од зулума Турског избавио

Од Дунава до Рашке студене

„И до Увца воде каловите,
„Од истока до воде Тимока,

,

Од запада до валовне Дрине;

„Бог да живи књаза Михаила!

„Нек му Бог да и срећу и здравље, "А Србима слогу и поштење!“

115

120

125