Page images
PDF
EPUB

Ма је страшно бега погледати,
А камо ли на њег3 ударити;
На бега је богато ођело

И оружје што је за јунака:
На бега је свилена кошуља,
Сврх кошуље плетена јечерма,
Жеженијем златом преплетена,
Врх јечерме токе убојите,
Златне токе од четири оке,
А сврх токах зелена долама
Од зелене чохе венедика,
На доламу тридесет путацах,
Свако пуце миче литру злата,
Опасан је свиленијем пасом,
За пасом му пушке позлаћене
Без никаква ножа ни анџара,
О бедри му сабља демишкиња,
Сва у суво злато окована,
Преко крила држи џевердара;
Вас у срму и у чисто злато,
На глави му Феса плетенога,
Око Феса замотао чалму,
Сву од свиле и жежена злата,
А за чалмом перјанице златне,
Које му је султан поклонио,
Сијекућн јадне Херцеговце,
Херцеговце, Србе од старине;
Још да видиш коња виленога!
Дивно бјеше коња окитио:
Татарско му седло ударио,

190

195

200

205

210

215

Прекрио га црвеном мауром
Жеженијем златом искићеном,
Боже мили чуда великога!
Златне ките тичу до копитах,
Зауздан је Фуздом позлаћеном.
А кад виђе Петар Пустахија
Алај-бега на коњу Турчина,

220

230

Сву дружину Богом братимљаше: 225 „Богом браћо млади Црногорци! „Немој који пушку опалити, „Та му данас не остала пуста! „Е ћу чекат’ бега посред пута; „Ако би ми Бог и срећа дала, - Да бих бега уфатио жива, „Нове ћу му муке ударити, -Мучићу га за петнаест данах, „Нека знаде, шта су муке љуте, „Како мучи наше Херцеговце; „Па ћемо му тадар осјећ' главу.” Сва дружина Петра послушала. Ево иде Ченгијћ Алај-бего, Пјева беже на коња лабуда, Припијева младе Херцеговце Та ускоке од Херцеговине, Припијева Петра Пустахију: „Ђе си Петре курвино копиле ? „Ти ако си у гору зелену,

,

„Изиђи ми на мегдан јуначки,
„Причекај ме насред друма пута,
-Да те видим мојијем очима,

235

240

245

,,

„Да обрнем на те џевердана.
Све то Петар и слуша и гледа,
Ал' се љута гуја не чујаше,
Укрива се за јеловом граном,
Бога моли, пушку потпрашује,
Док на њега лабуд нагазио,
Сину Петар као сива муња,
За Фузду му коња уграбно,
Ма ни беже не стоји залуду,
Но уграби сјајна џевердара,
На Петра га бјеше приправио,
А повикну грлом бијелијем:
„А ту ли си, Петре Пустахија!”
Доиста га убити хоћаше,
Него Петру срећа прискочила,
Е Перица не да Кустодија,
Од образа пали џевердара,
На зло му се мјесто којасило,
Дернуше га двије синџирлије,
Ha
прси му токе преломише,
А на плећи прозор отворише,
Паде Турчин у траву на главу,
А припаде Лазар Кустодија,
Алај-бегу одасјече главу,
Лабуда му држи Пустахија,
Прискочише петнаест хајдуках,
Па с Турчина скидоше оружје
И ођело што је на јунака.
А да видиш Петра Пустахију!
Он појаха дебела лабуда,

250

255

260

265

270

275

,

Па повикну своје Црногорце:
«Бјежте браћо, ако Бога знате!
-Дубоко је Гацко поље равно
- А далеко мала гора Црна.”
Побјегоше крајем поља равна.
Глас допаде на дворе Ченгијћа,
Да је Петар бега изгубио,
Па зелена топа опалише,
Глас одјекну на четири стране,
Те се веља поточ подигнула
Од широка поља Гатачкога,
Поћераше чету уз планину,
Догнаше их у Корита равна,
Па скочише Турци Корјенићи,
Бјежи чета уз Бабу планину,
Калаузи Петар Пустахија, .
Близу су их Турци пристигнули,
Ма не даду к себе Црногорци,
Но се бране огњем из пушаках;
Пребјежаше низ Бабу планину,
Док дођоше низ равне Рудине,
Не хоће их Турци оставити,
Прискочише Турци Рудињани,
Бијеснога вука поћераше,
Пустахију Петра харамбашу,
Су његове сиве соколове,
Соколове младе Црногорце,
Убише се бојем низ Рудине,
Па двојицу ране допадоше
Од његове чете гласовите,

280

285

290

295

300

305

Но дружини Бог на помоћ био,
Па обадва пењу на лабуда,
А води га Петар Пустахија,
А остали Турке причекаше,
Ту се смјеста заметнула кавга,
Хајдуцима Бог и срећа дала,
Те четири убише Турчина,
А седмињу раном обранили,
Око њих се Турци забавише,
Па их више Турци не ћераше,
Но на томе боја раздвојише,
Ево чета низ Рудине пође,
И ћерају два рањене друга,

Оде чета ноћно без мјесеца,
Суминуше Турске пандурице,
Срећа бјеше, Турци не знадоше,
А ниједан утећи не ћаше,

Да их Турске страже опазише.
Здраво доше на Кчево крваво,
И бегову донесоше главу,
Па хајдуци шићар дијељаху:
Рањеници пушке позлаћене,
Неко капу, а неко доламу,
Неки носи токе позлаћене,
Неки носи бегове јечерме,
Неки носи һурке и сарука,
Неки носи златне перјанице,
Арамбашам дају старјешинство:
Пустахији дебела лабуда,
А Лазару сабљу оковану,

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]
« PreviousContinue »