А Перици бистра џевердана; 9. Драшко Поповић и Гришац Осман-ага. Пили вино до два побратима 5 10 9) Ваља да се била вјенчала па остала код оца а муж јој запопивши се потом отишао да учи књигу, као што је онамо од прије често бивало ; јер иначе не знам како би се звала и попадија и ђевојка. А родом је с Чева каменога, Па је Драшку ријеч бесједио: , Побратиме Драшко Поповићу! „Дај ми Драшко Брђанку ђевојку, 15 20 25 30 35 40 , 99 45 50 Ваљају ти гроша шес стотина. А вели му Поповићу Драшко: „Побратиме Гришчевић-Османе! ,Хајде пођи Спужу бијеломе, „Па ми пошљи твоју булу младу, „Једну ноћцу да преконачимо, „А даћу ти, Драшко, џевердана „И сувише двије пушке мале, ,А све ми је принцип даровао, „Кад доношах главе од Турака; „Јошт кад би ти добра срећа била, 55 „Кад бих тебе оградио сина, Турци би га каурином звали.” А кад зачу Гришац Осман-ага, То Турчину жао на св’јет било, Па извади обје пушке мале, Једанак им ватру наложио У прсима Поповићу Драшку, А кад виђе Драшко Поповићу, Виђе јунак, да је погинуо, Засука се на обије стране, Ма је једна Драшка погодила, Сломи десну по рамену руку. А кад виђе Гришац Осман-ага, Е остаде Драшко Поповићу, Плећи даде а бјежати стаде Проз бијелу кулу Радовића, А не да му Драшко Поповићу, Но лијевом пали пушку малу, Те Турчина добро погодно 60 65 70 Посред паса, не даде му гласа, , , И на живе муке ударити, , „Па бјеж' са мном проз Бјелопавлиће. А кад зачу лијепа ђевојка, Па допаде својему рођаку, A узима мараме од свиле, 100 Ал' је пуста Зета устанула, Е је не би орав прелетио, , , Аох Драшко! ево погибосмо, Спушки су не Турци пристигнули, „Ево иду два Мећикућића, , Осман-ага и Усеин-ага, „На два коња ка' на горске виле." , Са Турчина Гришац-Осман-аге, „И мене се кажи по имену. แ А овчар му ријеч говораше: A родом сам из Жупе Никшићке, „Чувам бјеле овце Бошковићу, 105 110 115 120 125 „Не смијем те пренијети, Драшко, 130 „Сад ће мене Турци изгубити.” А вели му Драшко Поповићу: „Богом брате, пренеси ме Саво, „Па бјеж, са мном Кчеву каменоме, |