Page images
PDF
EPUB

А Перици бистра џевердана;
На томе се чета раздвојила.

9.

Драшко Поповић и Гришац Осман-ага.

Пили вино до два побратима
Више Спужа у Бјелопавлиће,
У гиздаво село Мартиниће,
На јуначки очак Радовића:
Једно Турчин од бијела Спужа,
По имену Гришац Осман-ага,
А друго је Поповићу Драшко,
Војевода од Кчева крвава.
Вино пију, разговарају се,
А кад бише у највише пиће,
А намјера бјеше намјерила
Јест од Брда Брђанку ђевојку
Од Пипера племена јакога,
Попадију°) попа Пилетића,

5

10

9) Ваља да се била вјенчала па остала код оца а муж јој запопивши се потом отишао да учи књигу, као што је онамо од прије често бивало ; јер иначе не знам како би се звала и попадија и ђевојка.

А родом је с Чева каменога,
И родица Драшка Поповића.
А кад Драшка познаде рођака,
Па се Драшку сави у криоце.
А каква је родила је курва!
Искићена човом венедичком,
Начичана сребром бијелијем,
Испуњена златом жеженијем,
А од себе дивна и угледна,
Љепша цура но бијела вила.
А кад виђе Гришчевић-Османе,
Узиграше токе на јунака,

Па је Драшку ријеч бесједио:

,

Побратиме Драшко Поповићу!

„Дај ми Драшко Брђанку ђевојку,
„Једну ноћцу да преконачимо,
„А даћу ти једну пушку малу,
„Коју ми је паша даровао,
„Кад доношах Црногорске главе,
„А ваља ти гроша три стотине;
„Даћу ти је, преварит' те не ћу."
Али Драшко ништа не збораше,
Жа' му свађу с побратимом било;
Али опет Осман говораше:
„Побратиме Драшко Поповићу!
„Дај ти Драшко Брђанку ђевојку,
„Једну ноћцу да преконачимо,
„А даћу ти обје пушке мале,
„Обје ми је паша даровао,
„Кад доношах Црногорске главе,

15

20

25

30

35

40

,

99

45

50

Ваљају ти гроша шес стотина. А вели му Поповићу Драшко: „Побратиме Гришчевић-Османе! ,Хајде пођи Спужу бијеломе, „Па ми пошљи твоју булу младу, „Једну ноћцу да преконачимо, „А даћу ти, Драшко, џевердана „И сувише двије пушке мале, ,А све ми је принцип даровао, „Кад доношах главе од Турака; „Јошт кад би ти добра срећа била, 55 „Кад бих тебе оградио сина, Турци би га каурином звали.” А кад зачу Гришац Осман-ага, То Турчину жао на св’јет било, Па извади обје пушке мале, Једанак им ватру наложио У прсима Поповићу Драшку, А кад виђе Драшко Поповићу, Виђе јунак, да је погинуо, Засука се на обије стране, Ма је једна Драшка погодила, Сломи десну по рамену руку. А кад виђе Гришац Осман-ага, Е остаде Драшко Поповићу, Плећи даде а бјежати стаде Проз бијелу кулу Радовића, А не да му Драшко Поповићу, Но лијевом пали пушку малу, Те Турчина добро погодно

60

65

70

Посред паса, не даде му гласа,
Ни жива га земља не шчекала,
А припаде, посјече му главу,
И узе му обје пушке мале,
Па побјеже проз Бјелопавлиће,
За њим јадна пристаје ђевојка,
А Драшку је ријеч бесједила:
„А да Драшко јадан брате драги!
Што ће саде ова сестра грдна,
„Што изгуби брата оваквога?
„Сад ће Спушки Турци устанути,
И мене ће живу уватити

,

, И на живе муке ударити,
„А тебе ће главу изгубити:
„Ја не жалим моје муке живе,
„Него, брате, твоју добру главу,
„Што си с мене данас изгубио.
А Драшко јој ријеч говораше:
„Бјежи к мене јадовна ђевојко!
, Па м' одпаши паса свиленога,
„Те увежи моје ране љуте,

,

„Па бјеж' са мном проз Бјелопавлиће. А кад зачу лијепа ђевојка,

Па допаде својему рођаку,

A

узима мараме од свиле,
Па увеза Драшку ране љуте,
А узе му од Турчина главу,
И узе му обје пушке мале,
Побјегоше проз Бјелопавлиће,
Док дођоше Зети води ладној,

[blocks in formation]

100

Ал' је пуста

Зета устанула,

Е је не би орав прелетио,
А не рањен Драшко прегазио,
Па се мучи око воде ладне,
Докле страга завика ђевојка:

,

, Аох Драшко! ево погибосмо,

Спушки су не Турци пристигнули,

„Ево иду два Мећикућића,

, Осман-ага и Усеин-ага,

„На два коња ка' на горске виле."
А кад виђе Драшко Поповићу,
Он отиде крајем воде ладне,
Доклен нађе једнога овчара
Крајем Зете воде валовите,
Па му Драшко ријеч бесјеђаше:
О за Бога, ко си код оваца,
„Узимам те Богом побратима
„Пренеси ме преко воде ладне
„А ево ти пушке двије мале

,

Са Турчина Гришац-Осман-аге,

„И мене се кажи по имену.

А овчар му ријеч говораше:
„Ја сам Саво Неваљаловићу,

A

родом сам из Жупе Никшићке, „Чувам бјеле овце Бошковићу,

105

110

115

120

125

„Не смијем те пренијети, Драшко, 130 „Сад ће мене Турци изгубити.” А вели му Драшко Поповићу: „Богом брате, пренеси ме Саво, „Па бјеж, са мном Кчеву каменоме,

« PreviousContinue »