135

140

145

Од Бога ти Божју вјеру дајем,
„Држаћу те како своју главу,
„Дати дио како брату своме.“
А кад Саво ријеч разумно,
Па на плећи Драшка довaтио,
Пренесе га преко воде ладне,
И и пренесе Брђанку ћевојку,
Тек изиде води на брежину,
А на воду долећеше Турци,
Осман-ага и Усеин-ага,
Па у воду коње уһераше,
Али тако Осман-ага виче:

Стани Саво Неваљаловићу,
„Тако ли се носе Турске главе?

Сад ћеш мене платит” свеколико.”
А кад Саво ријеч разумно,
Од образа танку брешку пали,
Осман-агу добро погодио
Насред воде на коња дората
Посред паса, не даде му гласа,
Паде Туре у воду студену,
Те га вода Зета унијела;
А кад виђе Поповићу Драшко,
Па лијевом пали цeвeрдана,
Усеина добро погодио
у врх главе међу очи црне,
Ни жива га земља не шчекала,
Паде Турчин у воду студену,
и њега је вода понијела,
А у воду запловио Саво,

150

155

160

Оба Турска коња уватио,
На једнога Драшко узјахао,

165
На другога Саво и ћевојка,
Побјегоше проз Бијелопавлиће,
Док дођоше селу Загарачу,
Ту је Драшко трудан починуо,

170 Па ћевојци пратиоце дао, Па је посла у Пипере равне На дворове Попа Пилетића, Отолен се Драшко подигао, И поведе Сава побратима,

175 Кад дођоше Kчеву каменоме, Држа Сава како своју главу. И то било, ка” се је чинило, Ова пјесма свијема Србима, Од мен пјесма, а од Бога здравље. 180

10.

Бој Црногораца с Махмуш-аашом.)

5

Махмут везир вијећ учинио У бијелу Скадру на Бојани, Па вијећу везир сакупио Сву господу Турску изабрану, Када их је везир сакупио, Још је вако њима говорио: „Ево згоде, моји витезови! „Сад да силну војску подигнемо, „Да ми гору Црну освојимо, „Гору Црну и приморје равно, „Којено смо одавна жуђели. „Ја имадем, моја браћо драга! „Црногорце неке пријатеље, „Даһу њима миат неколико,

97

10 15

20

25

„Продаће ми ломну гору Црну,
„Учинићу, што је мене драго.
„Него ево моје ране љуте:
„Брђани ми путе затворише,
„Те не могу војску саставити
„Од све Босне и Херцеговине
„И од наше земље Арбаније.
Хајд'мо дићи земљу Арбанију!
„Да пуштимо огњене вјетрове
„На Пипере и Бјелопавлиће,
„Поробимо мало и велико,
„Изгоримо огњем свеколико ,
Док дођемо, браћо, до Никшића,
„Ту хоћемо табор учинити,
„А

распети бијело шаторје,
Силну ћемо саставити војску
„Од све Босне и Херцеговине
„И од наше земље Арбаније;
„Па на троје дијелити војску:
„Једну ћемо оправити војску
„До Новога града бијелога,
„Што је наше од старине било:
„Кад дођемо граду Дубровнику,
„Ту хоћемо, браћо, запашити
„Баш мојега брата Ибрахима,
„Да пашује и да господује,
„Нек се чудо на далеко чује;
-Другој дати по мору бродове,
„Нека возе бумбе и топове,
„Пра, олово и другу захиру,

30

35

40

„Бој да бију, о миру не раде.

45 Сад не има у Боку Которску, У њу нема момка ниједнога, „Све је пошло у Талију равну,

Баш да брани Млетке од Француза; „Трећа ваља да отиде војска,

50 „Нека иде преко горе Црне, „Да ми Црну гору освојимо, „Гору Црну и приморје равно, „И на мору коња напојимо, „Док дођемо до Котора града.

55 „Кад дођемо до Котара града,

Ту хоћемо, браћо, запашити „Баш Мехмеда мојега синовца, „Нек пашује и нек господује, „Нека за то и Латини знаду:

60 „То је моја жеља превелика. Тако вели Махмуте везире, Па он скочи на ноге лагане, Те довати дивит и хартију, Брже пише једну ситну књигу,

65 Те је шаље ном но гори Црној, На Цетиње до етра владике: „0 владико, рного рски краљу! „Ти ак” хоћеш, да смо пријатељи, „Немој дават' помоћ Брђанима, 70 Нити примај робља од Брђана, Не примај га малој гори Црној; Хоћу пуштит” огњене вјетрове На Пипере и Бјелопавлиће,

л