„Од Бога ти Божју вјеру дајем,
„Држаћу те како своју главу,
„Дати дио како брату своме.“
А кад Саво ријеч разумно,
Па на плећи Драшка доватио,
Пренесе га преко воде ладне,
И пренесе Брђанку ђевојку,
Тек изиде води на брежину,
А на воду долећеше Турци,
Осман-ага и Усеин-ага,
Па у воду коње ућераше,
Али тако Осман-ага виче:

135

140

145

Насред воде на коња дората
Посред паса, не даде му гласа,
Паде Туре у воду студену,
Те га вода Зета унијела;

А кад виђе Поповићу Драшко,
Па лијевом пали џевердана,
Усеина добро погодио

155

У врх главе међу очи црне,

Ни жива га земља не шчекала,

160

Паде Турчин у воду студену,

И њега је вода понијела,

А у воду запловио Саво,

Оба Турска коња уватио,
На једнога Драшко узјахао,
На другога Саво и ђевојка,
Побјегоше проз Бијелопавлиће,
Док дођоше селу Загарачу,
Ту је Драшко трудан починуо,
Па ђевојци пратиоце дао,
Па је посла у Пипере равне
На дворове Попа Пилетића,
Отолен се Драшко подигао,
И поведе Сава побратима,
Кад дођоше Кчеву каменоме,
Држа Сава како своју главу.
И то било, ка' се је чинило,
Ова пјесма свијема Србима,

165

170

175

Од мен пјесма, а од Бога здравље. 180

10.

Бој Црногораца с Махмуш-иашом.19)

Махмут везир вијећ учинио
у бијелу Скадру на Бојани,
Па вијећу везир сакупио
Сву господу Турску изабрану,
Када их је везир сакупио,

Још је вако њима говорио:
„Ево згоде, моји витезови!
„Сад да силну војску подигнемо,
„Да ми гору Црну освојимо,
„Гору Црну и приморје равно,
„Којено смо одавна жуђели.
„Ја имадем, моја браћо драга!
„Црногорце неке пријатеље,
„Даћу њима миат неколико,

5

10

10) Ја за цијело мислим да је ове обадвије пјесме о боју Црногораца с Махмут пашом начинно Црногорски владика Петар I. (садашњи Свети Петар), па су послије ушле у народ и идући од уста до уста колико се могло догоњене према народнијем пјесмама. У предговору ја мислим о овоме говорити внше.

,

„Продаће ми ломну гору Црну,
-Учинићу, што је мене драго.
„Него ево моје ране љуте:

Брђани ми путе затворише,
-Те не могу војску саставити
.Од све Босне и Херцеговине
„И од наше земље Арбаније.
Хајд’мо дићи земљу Арбанију!
-Да пуштимо огњене вјетрове
„На Пипере и Бјелопавлиће,
„Поробимо мало и велико,
„Изгоримо огњем свеколико,
- Док дођемо, браћо, до Никшића,
„Ту хоћемо табор учинити,
-А распети бијело шаторје,
„Силну ћемо саставити војску
, Од све Босне и Херцеговине
„И од наше земље Арбаније;
. Па на троје дијелити војску:
„Једну ћемо оправити војску
До Новога града бијелога,

,

„Што је наше од старине било:
„Кад дођемо граду Дубровнику,

-Ту хоћемо, браћо, запашити
„Баш мојега брата Ибрахима,
„Да пашује и да господује,
„Нек се чудо на далеко чује;
,Другој дати по мору бродове,
. Нека возе бумбе и топове,

7

„Пра, олово и другу захиру,

15

20

25

30

35

40

„Бој да бију, о миру не раде.

Сад не има у Боку Которску,

45

,

њу нема момка ниједнога,

„Све је пошло у Талију равну,

„Баш да брани Млетке од Француза;

„Трећа ваља да отиде војска,

50

„Нека иде преко горе Црне, „Да ми Црну гору освојимо, „Гору Црну и приморје равно, „И на мору коња напојимо, „Док дођемо до Котора града. „Кад дођемо до Котара града, „Ту хоћемо, браћо, запашити „Баш Мехмеда мојега синовца, „Нек пашује и нек господује, „Нека за то и Латини знаду: „То је моја жеља превелика. Тако вели Махмуте везире, Па он скочи на ноге лагане, Те довати дивит и хартију, Брже пише једну ситну књигу, Те је шаље лом но гори Црној, На Цетиње до етра владике: , О владико, рного рски краљу! „Ти акʼ хоћеш, да смо пријатељи, „Немој дават, помоћ Брђанима,

,

Нити примај робља од Брђана,

„Не примај га малој гори Црној; „Хоћу пуштит' огњене вјетрове „На Пипере и Бјелопавлиће,

55

60

65

70