2. Погибија Вука Мићуновића. (из Црне горе.) Полећеше два врана гаврана Доклен доше над Котором градом, , Откуд сте ми јутрос дораниле? 5 10 15 20 " - Да ве није срећа донијела Од Требиња од Херцеговине, Виђесте ли мога господара, „Господара Грбљичића Зана? „Јели Зано хара' Корјениће, „Како се је у град зафалио? Јели доста робља заробио?” Ал бесједе двије тице црне: „Ми смо јутрос тице дораниле Од Требиња од Херцеговине, - Виђели смо твога господара, - Господара Грбљичића Зана, Око њега двије бановине: 25 30 „Црногорце и шњима приморце, И Зано је хара' Корјениће, 35 Но да ти је видијети, кадо, • Свадише се два добра јунака С некаквијем с Виса капетаном, 45 50 И притиште тама под Требињем, "Из те таме сијевају муње, "Сијевају муње и громови, „И љубовце у род опремише, „И сестрице ражалише миле. А што кажу таму под Требињем, „То не бјеше тама од сумрака, Веће тама од пушчаног праха: Ту се двије ударише војске, Ту се многа прољеваше крвца, „Ма покличе Мићуновић-Вуче: ""А садеке моји соколови! Да Требињска врата саломимо.“ “ "Па се загна Мићуновић-Вуче На бијела врата од Требиња, „За брњицу руком доватио, 60 65 70 Тако Вуку лоша срећа била, 80 „И погоди Мићуновић-Вука, Хај ђе си ми Поповић-Иване! Погибе ти Мићуновић-Вуче На бијела од Требиња врата, Но уграби Вука рањенога.“ “ Зато Иван не обраћа главе, 7 Е је мука унијети Вука; Опет кличе Мићуновић-Вуче Е је страшно и гледати врата - Те уграби Мићуновић-Вука, -Довати га на плећи јуначке, -Па побјеже пољем испод града, Нањ пуцају пушке и лубарде, Ал му тако Бог и срећа дала, - Те јуначки уграбио Вука, - Донесе га јунак под шатором, Под шатором Петровић-владике. Ма се загна Поповић-Иване 85 90 95 100 105 110 " „И по пољу поћера Турчина, . " „Е се стави, уједе га гуја, Е се бјеше Иван зафалио Пред владиком и пред ђенералом, 115 - Да ће жива уфатит Турчина, „Ма се клетви Туре не даваше, Но извади двије пушке мале, Па објема живи огањ даје, Те погоди Поповић-Ивана, Паде Иван у зелену траву, На њега се Туре загонило, „Те да би му окинуло главу, „Ма га не да соко тица сива, „Кустодија Марко барјактаре, , Но на Туре загон учинио; - Кад видије оно Туре зорно, "Да ће њега Марко изгубити, „Па побјеже преко поља рамна. - А кад Марко на Ивана дође, „Довати га на плећи јуначке, „Па побјеже преко поља рамна, "Ал' сусрете Станишића Јова, „Па га Јову на плећима даје, А Марко се натраг повратио, Да би оно Туре погубио. А кад виђе Туре Херцеговче, На Марка је коња нагонило, , Па извади двије пушке мале, Донесе их до очих јунаку, „Да би њему очи извадио; 120 125 130 135 140 |