2.

Погибија Вука Мићуновића.

(из Црне Горе.)

5

10

Полећеше два врана гаврана
Од Требиња од Херцеговине,
Прелећеше Жупу Корјенићку,
Прелећеше Грахово и Звршно,
Доклен тице на Црквице доше
На погледу од Котора града,
Па отолен те су полећеле,
Доклен к Рисну бијеломе доше,
Па отолен тице полећеше,
Доклен доше над котором градом,
А
А кад тице над котором доше,
Вијале се ижнaд бѓјела града:
Колико је у Котору кулах,
Ни на једну починут' не хоће,
Већ на кулу Зана Грбьичића,
А на њу су починуле биле.
Од града их нико не виђаше,
Већ љубовца Зана Грбьичића,
Па тицама тако бесједила:
Богу вама двије тице црне!
Откуд сте ми јутрос дораниле?

15

20

n

25

30

35

„Да ве није срећа донијела
„Од Требиња од Херцеговине?
„Виђесте ли мога господара,
„Господара Грбљичиһа Зана ?
„Јели Зано хара" Корјениће,
„Како се је у град зафалио?
„Јели доста робља заробио?"
Ал бесједе двије тице црне:
„Ми смо јутрос тице дораниме
Од Требиња од Херцеговине,
-Вићели смо твога господара,
„Господара Грбљичића Зана,
Око њега двије бановине:
„Црногорце и шњима приморце,

и Зано је хара Корјените,
„И њихове куће попалио,
„И много је робье уФатио,
„На се опет с војском повратно,
„Повратио под Требињем градом.
Но да ти је видијети, кадо,
„Свадише се два добра јунака
„Под Требињем градом бијелијем:
„Завади се ћеловић сердаре
С некаквијем с Виса капетаном,
„Ко је бољи јунак од јунака.
„Бога моли Беловић сердаре,
„Да му пухне вијор од истока,
„Да се види, ко је јунак бољи!
„Бога моли, па га умолио,
„Те му пухну вијор од истока,

40

45

50

55

60

65

„И притиште тама под Требињем,
И
„Из те таме сијевају муње,

Сијевају муње и громови,
„Који многе оцрнише мајке,
„Оцрнише, у црно завише,
„И љубовце у род опремише,
И

сестрицe paжaлише миле. „Што ми кажу вијор од планинах, „То не беше вијор од истока, „Већ то бјеху соколови Турци;

А што кажу таму под Требињем, „То не беше тама од сумрака, Веће тама од пушчаног праха: „Ту се двије ударише војске, „Ту се многа прољеваше крвца, „Ма покличе Мићуновић-Вуче: »» A caдeкe моји соколови!

„Да Требињска врата самомимо.- . „Па се загна Мићуновић-Вуче На бијела врата од Требиња, „За брњицу руком довaтио, „И у врата ногом ударио, „Па погледа око себе Вуко, „Ал' са Вуком ниђе нико нема, Но сва војска насред поља рамна, „А сам Вуко на бијела врата. „Каде Турци Вука видијеше, Па на њега огањ оборише, „Тако Вуку лоша среһа била, „Пуче пушка од Клобука Зука,

70

9

75

80

85

И погоди Мићуновић-Вука,
„Обје му је ноге саломила,
Паде Вуче на бијела врата,
„На бијела врата од Требиња,
Па покличе грлом бијелијем:
-Хај ђе си ми ІПоповић-Иване!
- Погибе ти Мићуновић-Вуче
„На бијела од Требиња врата,
„Но уграби Вука рањенога.“

90 Зато Иван не обраћа главе, Еје мука унијети Вука; „Опет кличе Мићуновић-Вуче „По имену Жутковића Тоша: „Хај ђе си ми Тошо Жутковићу! 95 -Уграби ме с вратах од Требиња. “ За то Тошо не обраhа главе, „E је страшно и гледати врата - А камоли унијети Вука! -Но се добар јунак находио,

100 -Добар јунак "Беловић сердаре, „Па се загна на Требињска врата, „Те уграби Мићуновић-Вука,

Довати га на плећи јуначке, -Па побјеже пољем испод града,

105 „Нањ пуцају пушке и лубaрде, „Ал му тако Бог и срећа дала, „Те јуначки уграбио Вука, „Донесе га јунак под шатором, „Под шатором Петровић-владике. 110 „ма се загна Поповић-Иване

„И по пољу поћера Турчина, . Е се стави, уједе га гуја, „E се беше Иван заФалио „Пред владиком и пред ђенералом, 115 „Да һе жива уФатит' Турчина, „Ма се клетви Type не даваше, Но извади двије пушке мале, Па објема живи огањ даје, Те погоди Поповић-Ивана,

120 Паде Иван у зелену траву, На њега се Type загонило, „Те да би му окинуло главу, „Ма га не да соко тица сива, „Кустодија Марко барјактаре, 125 „Но на Type загон учинио; „Кад видије оно Type зорно, - Да ће њега Марко изгубити, „Па побјеже преко поља рамна. „А кад Марко на Ивана дође, 130 Довати га на плећи јуначке, „Па побјеже преко поља рамна, „Ал' сусрете Станишића Јова, „Па га Јову на плећима даје, „А Марко се натраг повратио,

135 „Да би оно Туре погубио. „А кад виђе Туре Херцеговче, „На Марка је коња нагонило, Па извади двије пушке мале, „Донесе их до очих јунаку,

140 „Да би њему очи извадио;