"Ево њему Зета земља равна, И у Зети три бијела гуада, „И још више три товара блага”. Вели Јакуп ага Сердаревић, Иделија Мехмед Кокотлија, Бијаху се они зафалили, Да ће довест' живога владику, Ја л донијет главу владичину, Ма не веле Турци, ако Бог да! Већ се Турци у силу уздаху, А сила је у Бога вишњега, Који Турком ни помоћи не ће. Ту ми сташе три неђеље дана Од шта земан, од тог и вријеме, Врјеме дође, ударит' се хоће: У Четвртак сигура се војска, У Петак ће да ударе Турци. Но владика војску искупио Пред бијелу Врачевима цркву, Те им даде Божје благосове, И вишњему Богу препоручи,
Да м3 он буде војсци предводитељ, А Турцима скори побједитељ. Кад у Петак јутро освануло, Ево Турци на њих ударише: Погоне се војске по мегдану, Докле било дневи по по подне, Али Турци плећи окренуше, Плећи даше, бијегати сташе. Да је тебе стати погледати
Тешку бруку Бахмута везира, Како бјежи с главом без обзира, Док утече Спужу бијеломе У гиздаво село Мартиниће. Ту погибе цвијет од Турака: Кулуглије и младе делије, Хазнадари, паше, силиктари, Ево млоги огњени чауши, И остале аге и спахије Од Ушћупа и од Албасана, И од Љеша и од Рача града,
Од Каваја и Облома града, Од Тирана и Дибрана града, Од Призрена и од Вучитрна, Од Сјенице и од Митровице, И лијепе шехер Баковице, И од Оче и од Ораовца, И од Пећи, Аса и Гусиња, Од Вуциња и Бара бијела, Љешкопољци на гласу јунаци, И од Спужа града крвавога, И гиздаве шехер Подгорице; И остале Скадарске делије; Ту погибе Јакуп Сердаревић, И делија Мехмед Кокотлија, Којино се бјеху зафалили, Да доведу живога владику, Ја л' донесу главу владичину. Ту везиру изгинуло војске, Свега, брате, петнаест стотина,
А владици војске не погибе, Свега, брате, осамнаест друга, Међу њима три најбоља друга: Крцун Саво од мјеста Бјелица, С Љуботина Станко барјактаре, И од Брда Војводића Бего; Њима нигда име не умире; Бог им дао у рају насеље! А осталим здравље и весеље!
Олеш Црногорци и Махмуш-паша.
Мили Боже, на свему ти фала! Од када је војску изгубио Махмут везир од Скадра бијела, Ратујући и боја бијући
С Брђанима и с Црногорцима У гиздаво село Мартиниће Више Спужа у Бјелопавлиће, (Ту је Махмут војску погубио, Погубио аге и бегове,
Кулуглије и своје делије,
Које ласно бројит' не могаше), Нити спава, ни се разговара, Нити клања, ни авдес узима, Но се срди на Петра владику И на оне младе Црногорце, Који с Петром у Брда идоше, Па се удри шаком по кољену: "Ала јунак што сам учинио! Од кога се јесам поплашио, Од једнога црна калуђера! Ко ће моју силу придобити, -Докле ми је у ћесу новаца, А у Црну гору издајника,
- Који су ми лакоми на благо: Продаће ми ломну гору Црну, Црну гору и приморје равно - До бијела града Дубровника; - Све ћу јунак огњем попалити;
Ту ћу врћи брата Ибрахима,
- Да краљује и да господује,
Да се и ја чујем на далеко”.
Ово рече, купи силну војску, С војском паде на Дољане равне Крај Златице више Подгорице; Отлен паша ситну књигу пише, А шаље је на Цетиње равно: О владико, Црногорски краљу! „Купи мене царева харача,
Донеси га Скадру бијеломе;
„Ако л' ми га донијети нећеш,
„Похараћу ломну гору Црну; Су три ћу ти стране ударити: - Једну ћу ти војску оправити „Про Никшића и преко Грахова, „Да ми дође на Новога града; Другу ћу ти војску оправити „Преко Бара града бијелога, „Преко Бара и Паштројевића, „Ка ће војска на Солило доћи; „Трећу војску уз ту гору Црну, „Да изгори твоје манастире, И исјече младе Црногорце, „И пороби младе Црногорке: „Све ће ми се војске састанути "На куфину дужда Млетачкога; - Са мном боја учинити не ћеш”. Кад владици ситна књига дође, Књигу гледа, купи Црногорце, Па пред њима књигу казиваше: Црногорци, моја браћо драга! „Али ћете, да му харач дамо, Ал' с Турчином да боја чинимо"? Сви говоре: "Харач да не дамо, „Но с Турчином да боја чинимо". Владика је сакупио војску, Мало војске, до седам хиљада, Шњоме пође Виленици малој. Ту стадоше млади Црногорци, Ту стадоше за петнаест дана. Кад погледа Махмуте везире,
« PreviousContinue » |