Page images
PDF
EPUB

Он погледа јунак у планину,
Те угледа војску у планину.
Да је тебе стати, погледати
Соколове младе Црногорце,
Како чине иску и весеље,
Међу собом зборе и говоре:

,

Како ћемо паши ударити,

дарити паши наоколо?"

Оно мало доба постајало,

75

Доке Петак Турски светац дође,

80

Кад Турчину погибао дође,

Но је Махмут силу подигао,
И отиде преко Ћемовскога;
На село је Крусе ударио
Пређе но је огријало сунце,
Богме Крусе село опалио.
Кад владика гласе разумно,
Е се везир с војском подигао,
Владика ми разређује војску,

85

Меће редом племе до племена,

90

Међу њима меће человође,
Који су ми учни боја бити,

Учни боја, желе војевати;
Међу њима стануо владика,
Па им био тако говорио:
„Црногорци, моја браћо драга!
Знате, како Србе коре Турци
Од жалосна поља Косовога,
„Од издаје Бранковића Вука,
Да би њему била вјечна мука!

95

100

„Је ли кака рана жесточија,
„Но стријела кад удри у срце?
„А ни она није тако јака,
„Ни никаква остала работа,
„Као такви укор и срамота.
Да нас није пређе прегазио,
,И неслоге наше опазио,

7

[ocr errors]

Не би знао, ђе су Кошћелице,
Ни би трз’о наше утробице,

Нити би се Турчин зафалио,
„Да ће коња напојит' на мору,
„А попалит' огњем свеколико.
„Црногорци, моја браћо драга!
„Часнијем се крстом прекрстите,

,

„Ристу Богу руке подигните;

,

Сви једанак сабље повадите

„А у Турке јуриш учините,

Бог ће ласно погубити Турке.”
Како их је давно научио,
Јоште су га боље послушали.
Ево на њих ударише Турци,
И бише се дневи неколико,
Живијем се огњем погоњаху
По мегдану тамо и овамо;
Мало било, Турци плећи дају,
Плећи дају и бјежати стају;
Црногорци Бога споменуше,
А у Турке јуриш учинише,
До Ситнице поћераше Турке,
Три хиљаде глава осјекоше.

105

110

115

120

125

130

[ocr errors]

Кад дођоше на Ситницу Турци,
Ситница се вода премостила
Од Турака и добријех коња.

He

утече ништа до камена,

Ho утече паша Ибрахиме,
А ни он ми утећи не ћаше,
Но Бог уби једно попче младо,
Унесе га на плећи јуначке.
Ту погибе цвијет од Турака,

Од старијех турскијех оџака:
Од Призрена и од Вучитрна,
Од Сјенице и од Ђаковице,
И од Пећи и Нова Пазара,
Од Гусиња и од Колашина,
И од Скадра града широкога,
И од Бара на крајини града;
Од Вучиња нитко не утече.
Па

да ти је стати, погледати!
Црногорци сад су соколовци
Крвавијех нога до кољена,
Крвавијех крила до рамена,
Сијекући Турке витезове.
Мало било, ево, једно момче,
Ево једно момче владнчино,
Али јаше хата Махмутова;

Мало било, ето друго греде,
Али носи од Махмута главу;
Треће носи пушке Махмутове,
Сваки носи биљег од Турчина:
Нетко сабље, а нетко барјаке,

135

140

145

150

155

160

Нетко јаше коње седленике.
Црногорци сад су соколовци.

12.

Ћелошевић Перо

(из Црне горе).

Санак снила Турска була млада,
Санак снила под главицом Спушком,
Вјерна љуба Бећиров Амета:
Е се до ње момче догоњаше,
Ка' да бјеше од Бјелопавлићах,
Од Китице села Мартинићах,
По имену Ћелошевић Перо,
Окиде јој златнога ђердана,
Понесе га селу Мартинићах.
Они санак својој госпи каже,
Госпи милој, Аметовој мајци;
Но је була були бесједила:
„Мучи снахо, већ га не заспала!
Ласно ти се сану овизиват’:

,

„Ја сам јуче на догање била,

5

10

15

,

„И ту бјеху на искупу Турци, Збораху се Турци за јунаштво: Дигле су се овце Војводића, „Оне пасу на поље Кошице, „А пландују броду Косицкоме, „Код овацах Ћелошевић Перо; „ А тако јој јада и грдила! „Јесам чула, ђе говоре Турци: „Онакога у сва Брда нема, По три коња једанак прескаче: - Данас те му Турци ударити, „И Перо ће посјећ' Амет-агу.” У ријечи, у које бијаху, Али Амет Бећировић дође, Скупио је војске пет стотинах, И он узе свијетло оруже, Води војску између главицах, И на троје војску дијелио: Пред једном је Туре Смаил-ага, Пред другом је Мратовића Јело, A пред трећом Омовић-Мурате, за Муратом Амет Бећировић; На Перове отидоше овце. Смаил с војском у Грабину пође, Да се бије с доњосеоцима; Јело броду Лукиноме пође, Да он чека индат низ Кошице; Оно дневи око подне било, Уљегле су овце у пландишта, Код овацах поспали чобани,

20

25

30

35

40

45

« PreviousContinue »