, Када ти је погинуо бабо, 45 50 55 60 65 70 И твоја ће оњен, ако Бог да!" узе му коња и оруже, 75 80 85 90 95 100 "Ну ход, Рамо, пред бијелу кулу, „Менʼ утече Црној гори Лука, Скочи Рамо на стубе пред кулу, 14. 105 110 Ускок Кариман. Овај ускок Кариман био је Црногорац из Цуца из села Ровина од братства Томановића, и било му је име Живко. Приповиједа се да је на кући био потребан и инокосан или као што се онамо каже нејак и нејакушица, а на Трешњеву била је кућа Пешиканова задружна и силна и бијесна, која се није бојала никога, него је чинила све шта јој год драго било, па је тако и Живку често браве крала и на срамоту отимала, и он је све трпно. Једном пред малу Госпођу, коју прислужују Томановићи, пошаље Живко своју мајку и сестру у приморје да донесу десетак боца вина и мало ракије и још коју потребу за прислужбицу; Пешикани дознавши за то договоре се па отиду те их дочекају, кад се поврате из приморја, и отму им вино и ракију и све остало. Кад Живко дозна за то, он прво јутро изишавши пред кућу повиче: „оставајте с Богом Црногорци! и ти света Госпођо, непокарај ме, што те више никад славити не ћу!“ и отоле ускочи у Требиње и потурчивши се онамо стане четовати на Црну гору: приповиједа се да је појекао више од 40 Црногорскијех глава, међу којима су биле и двије браће Пешикана: Пеја и Конце. Кажу да кроз Бијелу гору и поље Дврсно и Стрекавицу и сад стоји мраморије, које је ударано на гробовима онијех људи што их је он поубијао; и приповиједа се да је понајвише ишао само сам у чету па је Црногорце дочекивао из бусије. Као што се и у овој пјесми види, и у Црној гори се приповиједа да су Црногорци навратили и подкупили Шаренце те га некако убију. Вино пију Турци Требињани 5 10 „Који шћерцу, који милу сеју; „Проси, Туре, ђе је тебе драго, "Од тебе се нитко понест не ће, Свак ће дати за тебе ђевојку." , Но ћу једну чету покупити, Пак ћу поћи Чеву на крајину, „Б'јелој кули Драга војеводе; „Бјелу ћу му кулу похарати, ,А његову посјећи ћу главу, „Јешу ћу му шћерцу заробити, - Довешћу је у Требиња града, Пак је хоћу јунак потурчити, Узећу је за вјерну љубовцу." Ријеч бјеше, брате, ходилица, Она оде од уста до уста, Доклен дође до војводе Драга: Кад то чуо војевода Драго, Бојаше се Ускок-Каримана, Па он пише једну ситну књигу, Бјеле ћу ти дворе оградити Код мојијех, боље од мојијех; „Све имање твоје потпунићу, 15 20 25 30 35 40 |