Свијетли и честити кнеже, Од почетка године 1844., како сам имао срећу те си ме ТИ познао, што сам год ја добра учинио у књижевности нашој, све је ТВОЈА слава и дика; јер живећи ја с муком и с натегом, као што сам живљео до онда, без ТВОЈЕ милостиве и родољубиве помоћи тешко би се и што од онога могло учинити. Ако ли сам ја за ово вријеме у књижевности нашој учинио што рђаво и зло, оно је само моја кривица и |