и добре воље опет поткрало штампарскијех погрјешака томе је највећи узрок што језик наш још није одређен и утврђен, да се зна како што мора бити. Највеће сам такове погрјешке ја само узгред опазио на страни 358. у првој врсти шераши, у трећој дошјерали, а у четвртој наћерали (а требало би да је и горе ћераши и доћерали); тако и доље ниже у врсти 6. одозго бројећи стоји беше мјесто бјеше; тако је и на страни 94. у 9. врсти одозго наштампано појекао мјесто посјекао; а и на страни 12. опет доље ситнијем словима наштампано је онда мјесто онуда. Јамачно ће се наћи и више оваковијех погрјешака, али опет мислим да ће их бити мање него да је штампано послије моје смрти. У Бечу у Октомврију 1862. В. С. К. ПЈЕСМЕ, КОЈЕ СУ У ОВОЈ КЊИЗИ. 9. Драшко Поповић и Гришац Осман-ага 10. Бој Црногораца с Махмуш-пашом 13. Лука Пустахија и Веризовић Рамо 17. Јанко Лакетић и Петар Бошковић |