У то ме је и он пристануо, 145 150 Пак полеће на крај мора слана, На крај мора, у Тријешће равно. А кад дође у Котору граду, И уз коња младе пратијоце, 155 160 165 170 ,, 66 „Ајде ш њима, часа не почаси, Докле дође пред Котором градом. И дивно се браћа загрлише, 175 180 185 „Здраво су ти, ал' ти мисле криво. “ 190 Данил њему тако одговара: Све то знадем, и да ми не кажеш, „Но ајдемо право на Цетиње, Па што Бог да и срећа јуначка. " Данил скочи, коња узјахао, 195 200 Овако је Мирку бесједио: „Стрика Пера и стрика Ђорђију, „Оба су ме врло миловали, 205 „Перо ме је узео за сина: 210 „Док не дођем на равно Цетиње, „Доиста ти вјероват не могу.“ Отолен се оба покренуше, Докле доше на племе Његуше, У своју је кулу починуо, Ту је старца баба наодио, Па га стари упитује бабо: „Бе си, сине мој, нејаки Дане, „Ма не маре неки безаконци. Ти си вруће замашито момче, 215 220 225 230 „Но понизно господи приступи, ,, Чујете ли, моја мила стрица, „Све сам чуо, шта се урадило, „Обличити, па ме наружити, „Буди ли сте тако наумили, 235 240 245 ,Како ће се други вјеровати! „И Даниле, мој нејаки сине, 250 Замоли их и Богом закуми, „Нека друге не слушају људе, „Него Бога пак њихове главе, ,Е по нама добро бити не ће, „Таки људи о добру не раде, „Који раде браћу помутити. „Стрико Буро, не мој ме мрзјети! „Ти си за 'во прије мољен био, „Већ за Крста синовца твојега, 255 260 „Петар моли, а ти га не даде, ,, „И тако ћеш њему говорити. „Јошт ме зачуј, мој сине Даниле, „Пера моли као оца свога: „Не мој мене, стрико, помрзјети, „Ти да имаш сина насталога, Не би мене влада допанула. „Покори се, и врло их љуби, „Ако би се почем обратили, 265 270 „И на тебе би се смиловали. „Чуј ме добро, мој милени сине! Све ћеш њима онда опростити, 275 "А љуби их као своју главу, „И не мој их, сине, преварити. „И на такву пакост научили; ,, А не пушти врховну столицу, „Аконо си срца станковога, 280 „Боље ти је поштено погинут „Но срамотно живјет' на свијету. „Владика ти остави госпоство, 285 „Нијеси га за новце купио, А и ја сам доста пострадао, „Дворећ првог и другог владику, „Шиљући ме до многи краљева, „Да оправљам после по свијету, 290 |