Page images
PDF
EPUB

1065

1070

1075

Ту је њему војска починула, Mа се војска познат' не могаше Од црнога праха и олова и од Турске крви пасијанске. Тадер Мирко војску растурио, Нека иде сваки дому своме, А остави двадесет момаках, Шта ј' довео са поља Цетиња. Ту је Мирко трудан починуо и његово двадесет момаках, Али Турци починут' не даду, Но дигоше с сва три паше млади и њихова сва војска остала, Из прјеваре сјутра дан удрише, Планиницу пута проломише, и Стубицу село опалише, и Стубицу и село Повију, Баш удрише Турци из ненада. А кад виђе Петровића Мирко, Он немаше војске николико До његове двадест тридест друга, Па написа лист књиге бијеле, Па дозива свога перјаника, Перјаника Петра Пејовића, и даде му танку бурунтију, и даде му добре два јунака, Од Цетиња два Мартиновића, Мартиновић-Ника и Ивана: „Хајте брже на поље Цетиње! „У нашега свијетлога књаза,

1080

1085

1090 1095

[ocr errors]

1100

1105

„Нек устаје, ако Бога знаде,
„Еле грдно преварише Турци,
Планиницу пута проломише,
„У Повију око учинише,
„Нек устаје и нек купи војску,
Е һе мене ођен ударити,
„У Острог ме жива ухватити.“
Полећеше три момка охола,
Сјутраданак на Цетиње доше,
Дају књазу књигу на кољено.
А кад виђе Црногорски књаже,
Баш кад виђе, шта се урадило,
Теке они од њег отступише;
Жалосни га гласи допадоше
Од Грахова, поља широкога,
Од Јакова, војводе његова,
E

удрише из прјеваре Турци,
и Грахово село опалише,
А Јаков се иза куле брани
Су његово четрдест момаках,
Оно се је друго разбјежало
и утекло у земљу њемачку,
По горама и по планинама,
Не знадоше један за другога,
Дервиш паша сједе на Грахово;
Па га трећи гласи постигоше
Од питоме Црмничке нахије,
Да су дошли у Црмницу Турци,
илим.љане село опалили,
У Каруче око учинили;

1110

1115

1120 1125

1130

1135

Четврти га гласи допадоше:
Омер паша, родом Личанине,
А издајник отачаства свога,
Кој је својом вјером превратио,
На Брда jе с војском ударно,
Мартиниће село изгорио,
Већ до цркве светога Стефана;
Од свакуда преварише Турци.
Скочи књаже, ка” да се помами,
Па дозива Пера и Борђију
и његове миле сенатуре:
„Јала браћо, ако Бога знате!
„Не чекаше до прољећа Турци,
Но по зимом Турци ударише,
„И грдно не, браћо, преварише,
„Ја сам криващ себе и народу,
„Који сам ве пређе уставио,
„Да не иде сваки на границу,
„Но сад, браћо, ако Бога знате!
„Хајде стрико Буро у Црмницу,
„Собом узми брата најмлађега,
„Најмлађега, Петровића Вука,
„А и Крста, твојега синовца,
„Ја се уздам у Бога једнога,
„Тек те виде у Црмницу Турци,
„На мах ће се Турци уплашити,
„E си шњима приђе боја био,
„Кад си приђе у Русију био;
Изми војске што сам наредио:
„Половину Ријечке нахије,

1140

[ocr errors]

1145

1150

2

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

66

„Собом узми Петра војеводу, „Већ мојега Богом побратима „И његова Бура капетана; „Чини, стрико, што је тебе драго.“ Па другога стрица дозиваше: 1155 „Стрико Перо, ако Бога знадеш! Ти

устани на ноге лагане, „Собом узми Милана сердара „ „И сокола Бура барјактара „И осталу браћу Цетињане,

1160 „Хајде шњима у Острог планину, „Да би нашу браћу избавио.“ Пак дозива до два сенатура: (Једно беше Петровић-Стефане, Друго соко од Стругарах Саво) 1165 „Сенатури Ријечке нахије! „Хајте брже кули на Додоше, „Да ми Турци не уграбе кулу, „И крајини не саломе крило, „И узмите браћу Цеклињане, 1170 „Наћи ћете Мрђа капетана „И његову браћу Додошане, „Не пуштите пребијелу кулу, „Не пуштите прије своје главе, , „Ту је моја превелика снага.“ 1175 Па дозива .Бешанска војводу: „0 Иване, млади сенатуре! „Скоро сам ти љебац поклонио, ,,Нијесам ти срећу окушао, „Хајде брже и покупи војску,

1180

[ocr errors]

„Поведи је на село Кокоте
„И на Крусе село на крајини,
Бе је Мамуд паша погинуо;
„Границу ми чувај од Турака,
„Доиста ће на теб" ударити,

1185 „Не мој пуштит” прије своје главе.“ и даде му свога јаутанта, Jaутанта, Личанина Вука. Пак дозива Андрију сердара: „0 Андрија, драги сенатуре!

1190 „Хајде брже у Цуце малане, „Купи војску, хајде на Грахово, „Избави ми војводу Јакова, „Да г'у кулу не изгору Турци.“ Кад је књаже дивно разредио,

1195 и

растури војску на све стране, Он припаса сабљу од појаса, А појаха коња од мејдана, Па сакупи три добра племена: Све Његуше и племе Теклиће 1200 и Бјелице и Чево крваво, Ш њима књаже у Пјешивце дође, Па написа књигу шаровиту, Нађе момче од Мартиновића, По имену Мартиновић-Фила: 1205 „Хајде брже у Острог планину, „Ту hеш наћи Мирка и Новицу „И твојега мила брата Саву „И њихову дружину осталу, „Нека бране свеца Василију, 1210

« PreviousContinue »