Ту је њему војска починула, Но дигоше с сва три паше млади Из пр’јеваре сјутра дан удрише, И Стубицу и село Повију, 1065 1070 1075 Перјаника Петра Пејовића, 1085 1090 „Нек устаје, ако Бога знаде, 1095 1100 Од Грахова, поља широкога, 1105 Од Јакова, војводе његова, Е удрише из пр’јеваре Турци, Су његово четрдест момаках, 1110 1115 Од питоме Црмничке нахије, Да су дошли у Црмницу Турци, И Лимљане село опалили, У Каруче око учинили; 1120 Четврти га гласи допадоше: 99 „И грдно не, браћо, преварише, „Ја сам кривац себе и народу, „Који сам ве пређе уставио, „Да не иде сваки на границу, „Но сад, браћо, ако Бога знате! „Хајде стрико Ђуро у Црмницу, „Собом узми брата најмлађега, „Најмлађега, Петровића Вука, "А и Крста, твојега синовца, „Ја се уздам у Бога једнога, „Тек те виде у Црмницу Турци, На мах ће се Турци уплашити, „Е си ш њима приђе боја био, „Кад си приђе у Русију био; „Изми војске што сам наредио: „Половину Ријечке нахије, 1125 1130 1135 1140 1145 1150 „Собом узми Петра војеводу, „Већ мојега Богом побратима „И његова Ђура капетана; „Чини, стрико, што је тебе драго.“ Па другога стрица дозиваше: 1155 ,,Стрико Перо, ако Бога знадеш! „Ти устани на ноге лагане, „Собом узми Милана сердара „И сокола Ђура барјактара „И осталу браћу Цетињане, „Хајде ш њима у Острог планину, Пак Дозива до два сенатура: И његову браћу Додошане, ,,Не пуштите пребијелу кулу, „Не пуштите прије своје главе, „Ту је моја превелика снага." Па дозива Љешанска војводу: "О Иване, млади сенатуре! Скоро сам ти љебац поклонио, „Нијесам ти срећу окушао, „Хајде брже и покупи војску, 1160 1165 1170 1175 1180 ,, ,,Поведи је на село Кокоте „Не мој пуштит' прије своје главе.“ И даде му свога јаутанта, Јаутанта, Личанина Вука. Пак дозива Андрију сердара: О Андрија, драги сенатуре! „Хајде брже у Цуце малане, „Купи војску, хајде на Грахово, „Избави ми војводу Јакова, „Да г у кулу не изгору Турци.“ Кад је књаже дивно разредио, И растури војску на све стране, Он припаса сабљу од појаса, А појаха коња од мејдана, Па сакупи три добра племена: Све Његуше и племе Ћеклиће И Бјелице и Чево крваво, Ш њима књаже у Пјешивце дође, Па написа књигу шаровиту, По имену Мартиновић-Фила: „Хајде брже у Острог планину, 1185 1190 1195 1200 1205 1210 |