Page images
PDF
EPUB

1365

1370

1375

Све на цркву уришују Турци,
Дочекују рабри Црногорци,
Витешки се бране из пушаках.
Кад је седми данак долазио,
Но дозива Петровића Мирко:
„О Новица, Српска перјаницо!
„Што је твоја прем укла шишана?
„Јеси ли ми Ново у животу
„А су твоје седам витезова,
„Те ми браниш од авлије врата?..
Новица се њему одзиваше:
„Здраво сам ти, мили господаре!

Мало су ми пушке распаднуте
„Све биjући из затвора Турке,
„Здраво ми је на рамена глава
„А и моја везена шишана
„А и моја дружина остала;
„Да л' не чујеш, мили господаре!
„Већ витеза Мартиновић-Сава
„И његова бистра цeвeрдара,
Како Саво пјева иза гласа,
А све годи пушком цeвeрданом,
„Често пали, још чешће крвави,
„Припијева свијетлога књаза
„И рођака Милана сердара
„И његова Бура барјактара
„И осталу браћу Цетињане,
„Пјева Саво иза свега гласа,

Весели ми дружину осталу: „Јала тужни и жалосни Турци!

1380

[ocr errors]
[ocr errors]

1385

22

1390 1395

1400

1405

Што ми ћете, кад вам удре вуци,
„Бацићете һурке и саруке
„И витезе коње седленике,
„Све у здравје свијетлога књаза,
„Кад ни пошље браћу Цетињане
И витеза Милана сердара,
„Доста ће се глава накидати.“
Турци чине уриш без престанка:
Приниjеше убојне топове,
Топовима манастира гађу,
и много су квара учинили,
На уриш га узет' не могоше.
Но да видиш Мартиновић-Сава!
Он управи свога цeвeрдара
На топове цара честитога,
Џевердаром ватру прифатио,
Стара му га срећа нанијела,
Певердаром не пуче за луду,
Но погоди од топова главу,
Beh jуз-башу, царева већила,
Кој' с царевим топом упраљаше,
Топови му пусти остадоше,
Па топчије топове вратише,
И већ цркву топом не гађаше,
Но на уриш Турци пријенуше.
Не даду се, браћо, Црногорци,
Око цркве поваљаше Турке,
Вуку Турци мртве и рањене,
Па пођоше доњем манастиру.
Сви три паше телар учинише,

1410

1415

1420

[ocr errors]
[ocr errors]

1425

66

1430

2)

1435

и свој војсци заповијед даше:
Када мркне и почине сунце,
„Тадер ћемо с војском ударити,
„Уфатити све три Петровића
„И сокола Нова Церовића,
„Кој” изгуби силна Смаил-агу
„На Млетичак у племе Дробњаке
„И његових седамнаест ага,
„Зацрнио сву Херцеговину.
И овако паше бесједише:

Ако ноћас цркву не примите,
„Наше ће ви сабље сјећи главе,
„Beh ви к нама повратишта нема.“
Па кад мрче и почину сунце,
Осми вечер ударише Турци,
Него Мирку Бог на помоћ био:
Е им добру стражу поставно,
E Новица стоји на авлију,
Поред њега Петровићу Крцо,
Те чувају од авлије врата;
А момцима заповијед даше,
Да сахране своју браћу драгу,
А који су у затвор гинули,
Да сахране протопоп-Јована,
Ере се је старац преставио,
Па спуштише мртве на конопе,
Да у земљу мртве закопају,
и спуштише четири јунака:
C Opње луке Мину Бошковића
И витеза Кара Петровића

1440

1445

1450

[ocr errors]

и Филипа од Мартиновића
и Видака, манастирска ђака;
Te мртачко гробје ископаше,
и то било ноћно два сахата.
А чим бјеху гробје ископали,

1455
А у томе Турци ударише,
На авлијнска врата просјекоше,
Него Срби за коноп макнуше,
Петровића Кара измaкoше,
А тројица позад остадоше,

1460 Двојица се у гроб сахранише, Мартиновић Филип од Цетиња, Јаме нема, а пећине нема, Бе ће своју сахранити главу, Па у Турску војску угрежнуо, y

1465 и опали Филип пушке мале, Па ни једна не пуче залуду, Па се с Турском војском мијешаше, Срећа беше, Турски умијаше, Те га клети Турци не познаше;

1470 Колико му на јадноћи било, Сву ноћ Турску војску пролазио, Докле зора сину од истока, Освануо води Перућици, И воду је ладну преминуо,

1475 Докле књазу на Церово дође, А га нико познат” не могаше Од црнога праха и олова, Одерањем дрвљем и камењем. Кад га виђе Петровићу књаже,

1480 1485

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

1490

1495

Сузе проли низ бијело лице:
„0 Филипе, моја вјерна слуго!
„Кажи штогођ мене од Острога,
„Од онога мила брата мога
и његове витешке дружине.“
А што ћу ти, Књаже, кажеватн?
„Видио си с твојијем очима,
„Што се чини ноћас на Острогу,
„Црвен пламен за небо се веже,
„Па се тресу горе и планине
„Од црнога праха и олова,
„Бог да знаде, веће живи нјесу,
„Ја утекох, ту користи нема.“
А да видиш муке на јунаке!
Кад авлијнска просјекоше врата,
У авлиjу Турци улазише,
Па Новица пали пушке мале,
Друге пали Петровића Крцо,
Четворицу на врата убише,
Зато ништа не узмичу Турци,
Утекоше Срби проз авлију,
А од цркве врата уграбише,
Манастирска врата затворише,
Па Новица трчи на пећину,
У руке му двије пушке мале,
Па покличе Мартиновић-Сава:
Те си Саво? да те не би било!
„Да л' не видиш, е не освојише?
Скочи Саво, друштво покликнуо.
Боже мили, чуда великога!

1500

1505

[ocr errors]
[ocr errors]

1510

« PreviousContinue »