Page images
PDF
EPUB

Све на цркву уришују Турци,
Дочекују рабри Црногорци,
Витешки се бране из пушаках.
Кад је седми данак долазио,
Но дозива Петровића Мирко:
„О Новица, Српска перјаницо!
„Што је твоја премукла шишана?
„Јеси ли ми Ново у животу
„А су твоје седам витезова,
„Те ми браниш од авлије врата?
Новица се њему одзиваше:
„Здраво сам ти, мили господаре!
„Мало су ми пушке распаднуте
„Све бијући из затвора Турке,

1365

1370

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

„Да л' не чујеш, мили господаре!

„Већ витеза Мартиновић-Сава

„И његова бистра џевердара,

„Како Саво пјева иза гласа,

,,A све годи пушком џеверданом, Често пали, још чешће крвави,

„Припијева свијетлога књаза „И рођака Милана сердара

„И његова Ђура барјактара „И осталу браћу Цетињане, „Пјева Саво иза свега гласа,

[ocr errors][merged small][merged small]

1380

1385

1390

[ocr errors]

,Што ли ћете, кад вам удре вуци,
„Бацићете Һурке и саруке

„И витезе коње седленике,
,,Све у здравје свијетлога књаза,
„Кад ни пошље браћу Цетињане
„И витеза Милана сердара,
„Доста ће се глава накидати.“
Турци чине уриш без престанка:
Принијеше убојне топове,

Топовима манастира гађу,

И много су квара учинили,

Ha

уриш га узет не могоше.
Но да видиш Мартиновић-Сава!
Он управи свога џевердара
На топове цара честитога,
Џевердаром ватру прифатио,
Стара му га срећа нанијела,
Џевердаром не пуче за луду,
Но погоди од топова главу,

Већ јуз-башу, царева већила,
Кој' с царевим топом упраљаше,
Топови му пусти остадоше,
Па топчије топове вратише,
И већ цркву топом не гађаше,

Но на уриш Турци пријенуше.
Не даду се, браћо, Црногорци,
Око цркве поваљаше Турке,
Вуку Турци мртве и рањене,
Па пођоше доњем манастиру.
Сви три паше телар учинише,

1395

1400

1405

1410

1415

1420

И свој војсци заповијед даше:
„Када мркне и почине сунце,
„Тадер ћемо с војском ударити,
„Уфатити све три Петровића
„И сокола Нова Церовића,
„Кој изгуби силна Смаил-агу
„На Млетичак у племе Дробњаке
„И његових седамнаест ага,
„Зацрнио сву Херцеговину.“

И овако паше бесједише:

,,

„Ако ноћас цркву не примите, Наше ће ви сабље с’јећи главе,

,,

Већ ви к нама повратишта нема.“

Па кад мрче и почину сунце,

Осми вечер ударише Турци,
Него Мирку Бог на помоћ био:
Е им добру стражу поставио,
Е Новица стоји на авлију,
Поред њега Петровићу Крцо,
Те чувају од авлије врата;

А момцима заповијед даше,

Да сахране своју браћу драгу,
А који су у затвор гинули,

Да сахране протопоп-Јована,
Ере се је старац преставио,
Па спуштише мртве на конопе,

1425

1430

1435

1440

1445

Да у земљу мртве закопају,

И спуштише четири јунака:

С Орње луке Мину Бошковића

И витеза Кара Петровића

1450

И Филипа од Мартиновића
И Видака, манастирска ђака;
Те мртачко гробје ископаше,
И то било ноћно два сахата.
А чим бјеху гробје ископали,
у томе Турци ударише,

A

На авлијнска врата просјекоше,
Него Срби за коноп макнуше,
Петровића Кара измакоше,
А тројица позад остадоше,
Двојица се у гроб сахранише,
Мартиновић Филип од Цетиња,
Јаме нема, а пећине нема,

Ђе ће своју сахранити главу,

1455

1460

Па у Турску војску угрежнуо,

1465

И опали Филип пушке мале,

Па ни једна не пуче залуду,

Па се с Турском војском мијешаше,
Срећа бјеше, Турски умијаше,

Те га клети Турци не познаше;

1470

Колико му на јадноћи било,

Сву ноћ Турску војску пролазио,

Докле зора сину од истока,

Освануо води Перућици,
И воду је ладну преминуо,
Докле књазу на Церово дође,
А га нико познат, не могаше
Од црнога праха и олова,
Одерањем дрвљем и камењем.
Кад га виђе Петровићу књаже,

1475

1480

Сузе проли низ бијело лице:

[ocr errors]

,О Филипе, моја вјерна слуго! „Кажи штогођ мене од Острога, „Од онога мила брата мога „И његове витешке дружине.“ „А што ћу ти, књаже, кажеватн? „Видио си с твојијем очима, „Што се чини ноћас на Острогу, „Црвен пламен за небо се веже, ,Па се тресу горе и планине

,,

„Од црнога праха и олова,

„Бог да знаде, веће живи нјесу,
„Ја утекох, ту користи нема.“
А да видиш муке на јунаке!
Кад авлијнска просјекоше врата,

У авлију Турци улазише,

Па Новица пали пушке мале,
Друге пали Петровића Крцо,
Четворицу на врата убише,
Зато ништа не узмичу Турци,
Утекоше Срби проз авлију,
А од цркве врата уграбише,
Манастирска врата затворише,
Па Новица трчи на пећину,
У руке му двије пушке мале,
Па покличе Мартиновић-Сава:

[ocr errors]

„Ђе си Саво? да те не би било!

„Да л' не видиш, е не освојише?“

1485

1490

1495

1500

1505

Скочи Саво, друштво покликнуо.
Боже мили, чуда великога!

1510

« PreviousContinue »