Све на цркву уришују Турци,
Дочекују рабри Црногорци,
Витешки се бране из пушаках.
Кад је седми данак долазио,
Но дозива Петровића Мирко:
„О Новица, Српска перјаницо!
„Што је твоја премукла шишана?
"Јеси ли ми Ново у животу

1365

„А су твоје седам витезова,

„Те ми браниш од авлије врата?"

1370

Новица се њему одзиваше:

„Здраво сам ти, мили господаре!
,,Мало су ми пушке распаднуте
„Све бијући из затвора Турке,
„Здраво ми је на рамена глава

"Да л' не чујеш, мили господаре!
„Већ витеза Мартиновић-Сава
„И његова бистра џевердара,

„Како Саво пјева иза гласа,

"А све годи пушком џеверданом, Често пали, још чешће крвави,

„Припијева свијетлога књаза

„И рођака Милана сердара
„И његова Ђура барјактара
„И осталу браћу Цетињане,
„Пјева Саво иза свега гласа,
„Весели ми дружину осталу:

1375

1380

1385

„Јала тужни и жалосни Турци!

1390

„Што ли ћете, кад вам удре вуци, "Бацићете һурке и саруке

И витезе коње седленике,

,,Све у здравје свијетлога књаза,
„Кад ни пошље браћу Цетињане

И витеза Милана сердара,

Доста ће се глава накидати.“

Турци чине уриш без престанка:

1395

Принијеше убојне топове,

Топовима манастира гађу,

И много су квара учинили,

Ha

уриш га узет не могоше.
Но да видиш Мартиновић-Сава!
Он управи свога џевердара

На топове цара честитога,
Џевердаром ватру прифатио,
Стара му га срећа нанијела,
Џевердаром не пуче за луду,
Но погоди од топова главу,
Већ јуз-башу, царева већила,
Кој с царевим топом упраљаше,
Топови му пусти остадоше,
Па топчије топове вратише,
И већ цркву топом не гађаше,

1400

1405

1410

Но на уриш Турци пријенуше.
Не даду се, браћо, Црногорци,
Око цркве поваљаше Турке,

1415

Вуку Турци мртве и рањене,
Па пођоше доњем манастиру.

Сви

три паше телар учинише,

1420

И свој војсци заповијед даше:
„Када мркне и почине сунце,
„Тадер ћемо с војском ударити,
„Уфатити све три Петровића

И сокола Нова Церовића,

„Кој изгуби силна Смаил-агу

„На Млетичак у племе Дробњаке

99

И његових седамнаест ага,

„Зацрнио сву Херцеговину.“

И овако паше бесједише:
„Ако ноћас цркву не примите,
„Наше ће ви сабље сјећи главе,
„Већ ви к нама повратишта нема. “
Па кад мрче и почину сунце,
Осми вечер ударише Турци,
Него Мирку Бог на помоћ био:
Е им добру стражу поставио,
Е Новица стоји на авлију,
Поред њега Петровићу Крцо,
Те чувају од авлије врата;

А момцима заповијед даше,

Да сахране своју браћу драгу,
А који су у затвор гинули,

66

1425

1430

1435

1440

Да сахране протопоп-Јована,

Ере се је старац преставио,
Па спуштише мртве на конопе,

1445

Да у земљу мртве закопају,

И спуштише четири јунака:

С Орње луке Мину Бошковића

И витеза Кара Петровића

1450

И Филипа од Мартиновића
И Видака, манастирска ђака;
Те мртачко гробје ископаше,
И то било ноћно два сахата.
А чим бјеху гробје ископали,
у томе Турци ударише,

A

На авлијнска врата просјекоше,
Него Срби за коноп макнуше,
Петровића Кара измакоше,

А тројица позад остадоше,
Двојица се у гроб сахранише,
Мартиновић Филип од Цетиња,

1455

1460

Јаме нема, а пећине нема,

Колико му на јадноћи било,

Сву ноћ Турску војску пролазио,

Докле зора сину од истока,

Освануо води Перућици,

И воду је ладну преминуо,
Докле књазу на Церово дође,
А га нико познат не могаше
Од црнога праха и олова,
Одерањем дрвљем и камењем.
Кад га виђе Петровићу књаже,

1475

1480

Сузе проли низ бијело лице:
О Филипе, моја вјерна слуго!
„Кажи штогођ мене од Острога,
„Од онога мила брата мога

66

И његове витешке дружине. "А што ћу ти, књаже, кажеватн? „Видио си с твојијем очима, „Што се чини ноћас на Острогу, „Црвен пламен за небо се веже, ,,Па се тресу горе и планине „Од црнога праха и олова, ,,Бог да знаде, веће живи нјесу, „Ја утекох, ту користи нема.“

А да видиш муке на јунаке!

Кад авлијнска просјекоше врата,

У авлију Турци улазише,

Па Новица пали пушке мале,
Друге пали Петровића Крцо,
Четворицу на врата убише,
Зато ништа не узмичу Турци,
Утекоше Срби проз авлију,
А од цркве врата уграбише,
Манастирска врата затворише,
Па Новица трчи на пећину,
У руке му двије пушке мале,
Па покличе Мартиновић-Сава:

Бе си Саво? да те не би било!

„Да л' не видиш, е не освојише?“

1485

1490

1495

1500

1505

Скочи Саво, друштво покликнуо.
Боже мили, чуда великога!

1510