Page images
PDF
EPUB

Турци носе зрна од топова,
Па из руке на цркву бацаху,
Да запале пребијелу цркву,
Но не даду витези јунаци,
Но кумбаре Турске претуљују,
Вуку Турци сламу и сијено,
Да запале пребијелу цркву,
Веће Турци сламу запалише,
Но Србима Бог на помоћ био,
E удари вјетар са сјевера,
Па од цркве ватру одгоњаше,
Те се б’јела не запали црква;
Авлија је пуна од Турака,
Турци гину, нигда не престају,
До по ње се крви напунила,
Турци газе, за крв и не маре,
Уришују вазда без престана.
Ту се бију ноћно три сахата,
Кад четврти сахат долазио,
Сјетише се Срби за камење,
Скочи Ново су седам момака,
Те обали с пећине камење
На рањене и на мртве Турке,
Учини се страшна грушавина,

Па се Турци врло поплашише,

1515

1520

1525

1530

1535

[blocks in formation]

Кад виђеше сва три паше млада, Како им је погинула војска, Па се клети потужеше Турци: „Да је просто, драги господаре! „Што бијаху јуначким оружјем, „До иста га освојити ћасмо; „Но не просто старцу Василији, „На нас пушти студено камење, „Да ће доћи сва сила царева, „Већ манастир освојити не ће.“ А кад сину зора са истока, Нешто виче с Купића планине, Баш је главом Милане сердаре, Пак дозива стојну манастиру Мила брата Мартиновић-Сава, Па се Саво јадан одзиваше, Жалосно му Саво одговара: „А ко зовеш? јади га дозвали!“

1545

1550

1555

А да вели Мартиновић Мило:

„Не мој клети, мој мили рођаче!

1560

„Ођен твога душманина нема

,,

Него соко Милане сердаре

„И његови рабри Цетињани
„И господин Петровићу Перо;
„Је ли здраво Мирко и Новица
„И његови рабри Црногорци?
, Али су ве освојили Турци?“
Одговара Мартиновић Саво:

[ocr errors]

,,

,Мили брате, Мартиновић Мило! „Нијесу не Турци освојили,

1565

1570

[ocr errors]

Но смо доста меса направили, Ма сам брата изгубио свога, Ема сам га добро осветио.“ Кад разумје Петровићу Мирко, Добро му се срце ограшило, Па дозива у Турску ордију Буљумбашу Веризовић-Ала: „О Алија, од Никшића главо! „Кад си синоћ с војском долазио, „Јесам ли ти меса приправио

1575

1580

„За ужину царевој си војски?“

Одговара Веризовић Але:

„Сив’ соколе, Петровићу Мирко!

„Доста си ми меса приправио,

1585

„Има меса за петнаест дана.“
Тадер Мирко њему одговара:
О Турчине, Веризовић Але!
„Кажи право, тако био здраво!
„Те бој бисмо за неђељу дана

„На бијелу под Острогом цркву,

1590

„Колико је војске погинуло

„Од нашега боја жестокога?“

Алија му право кажеваше:
„Каурине, Петровићу Мирко!
„Дв’је хиљаде Турскога низама,
„Три на броју под чадором нема,
„А још више има рањенога
„Од твојега праха и олова

1595

И вашега студена камења; „За остале Турке крајичнике

1600

„А за њих ти казат' не умијем,
„Колико је војске погинуло,
„Но се моје утрло кољено
„Од бијела града Никшићкога.“
Но Алија Мирка зовијаше:
Господине, Петровићу Мирко!
„Кажи право, тако био здраво!
„Колико ти погинуло друга
„У Острогу на бијелу цркву
„Од нашега боја жестокога?
„Не питам те за питому Жупу,
„Колико си тамо оставио,
„Ного само за Острошћу цркву.
А Мирко му тадер одговара,

И куне се Богом истинијем
И нашијем старцем Василијем:
„Двојицу си на мртво убио,
„А четири ране допануле:
Погибе ми Марко попа Лаза
„Из Стубице, села маланога,
„И попа сте раном обранили,
„Десну сте му ногу саломили,
И погибе Дабојевић Ђуро,

,,

[ocr errors]

„И рањен је Поповића Саво,

[ocr errors]

„То је мене мили перјаниче,

„И рањен је Пеко капетане,
„И рањен је Мујо испод Жара,
„Од рана им ништа бити не ће,
„Но бој бију, за ране не маре.“
Кад Алија разумио Мирка,

1605

1610

1615

1620

1625

1630

Страшно му се Але заклињаше:
На цркву ти нигда доћи не ћу,
„И ево ти Турску вјеру дајем,
„Него пјевај, па се разговарај.“
Но да видиш чуда изненада
Од сокола Милана сердара
И његове браће Цетињанах!
На Турску је војску ударио
Кано суха муња из облака,
И Турске је шанце освојио,
Разагони проз Пожара Турке
Ка' и вуци проз планину овце,
Разбучише Турачке плотуне,
Сјеку Турке, невјерне хајдуке,
Бога моле, да им припоможе,

Пет стотина главах окидоше;
Још да видиш, драги побратиме,
Мартиновић-Милана сердара

И витеза Ђура барјактара!
Голе сабље носе у рукама,
Крваве им сабље до балчаках,
Сијекући цареве солдате;
Ту је сердар славу задобио
И његови рабри Цетињани.
Кад разбише пашино тамборје,
И велику одору добише,

Грабе Срби копја убојита,

Срби грабе һорде димишкиње

[blocks in formation]

1635

1640

1645

1650

1655

Ту Србина, браћо, не имаше,

1660

« PreviousContinue »