Page images
PDF
EPUB

„Да би Бог да' и Богородица

[ocr errors]

И витешка његова десница, „Да њихово погине кољено,

„Ко би вашу кућу помутио,
„И ко би јој кад невјеран био.
„За остало што ћу ти зборити,

355

„Сам ћеш виђет', што се урадило,
„Него чуј ме, драги господару!
„Ти се мудро и паметно владај,
,,Све полако, ако Бога знадеш,

[ocr errors]

Не мој своје помутит' кољено.
„Кад би ваша кућа сложна била,
„Ласно ћете друге савладати
„И разбистрит, ко је започео,

„Па му вратит жалост за срамоту.“
По отоле испод двора пође,
Ашњим бјеше Мартиновић Саво,
С десне стране Петровићу-Мирко,
На своје се дворе не обрати,
Него иде светом манастиру,
Te отвори пребијелу цркву,
И пољуби Петра светитеља,
Обрну се на деснојзи страни,
Бе ће виђет' Петрову гробницу,
Бе су њему стрица саранили,
На гробницу руке прекрстио,
И бијело лице наслонио,
Сузе рони низ бијело лице,
А жалосно плаче господара.
Отолен се Данил покренуо,

360

365

370

375

380

Ево пође на своје дворове,
Кад пред дворе у авлију дође,
И ту добра Црногорца нађе,
По имену Мартиновић-Ђура,
У бјело се пољубише лице,
Питају се за мир и за здравље,
Изидоше кули уз скалине,
За њима је Петровићу-Мирко
А за Мирком Мартиновић Саво,
Па дођоше на врата биљарде,
Цука Данил' у бијела врата,
Бијела му врата отворише,
Па уљезе момче у биљарду,
И господи Божју помоћ зваше,
Дивно им се момче поклонило,
Господа му Божју помоћ прима,
Ал' се нико с' стола не подиже,
Нити с главе капе подигоше,
Сва господа сједи на пореду,
Перо сједи у врховном столу,
А Борђије сједи у Перову,
А остали други сенатури.
Сви сјеђаху један до другога,
Па Даниле кроз господу мину,
И стрицу је Перу приступио,
Рони сузе, у лице га љуби,
Па Ђорђију стрица пољубио,
Па ми таде наоколо реди,
Са сваким се у лице пољуби,
Како који с Данилом се љуби,

385

390

395

400

405

410

Сваки сједи у својој столици.
Још да видиш, добар побратиме,
Ту неслоге Српске од старине!
Не хћеше му мјесто начинити,
Но остаде момче на ногама,
Обазре се на обије стране,
Ђе ће момче сјести у слолицу,
Ал' столице празне не бијаше.
Виђе Данил’, што се догодило,
На страну се мало измакао,
И столицу малу наођаше,
У дно собе ниже сенатура,
Код самијех врата од биљарде,

415

420

Ту сједио, доклен ноћца дође,

425

За

друго га нико не испита,
Бе је био, што ли је чинио;
А када се ноћца примакнула,
Подалеко њега одмакоше,
Подалеко у манастир стари,
Дадоше му камарицу малу,
Као да је манастирско ђаче,
Ту је стао три четири дана,
Па долазе често Црногорци,
Да гледају млада господара,
Не жнаваху, што се урадило,
Куд су неки Пера обрнули,
Па Данилу често приступаху,
Да га љубе у бијелу руку,
Не одлази, но прилази војска,

Сваки хита, за Данила пита,

430

435

440

Оставише млади Црногорци,
Остављаху мајке и љубовце,
И чобани у планини овце,
А Данила траже господара.
А кад виђе Петровић-Даниле,
Е га љубе браћа Црногорци,

He xhe стајат у манастир стари,
Него пође у своје дворове,

Не хћеше му мјеста учинити,
Којено му бјеше остављено,

Ho

му даше малу камарицу

На врх скала од свога полаца,

Ка’ да ће им причувати стражу.

Око себе купи Црногорце,

Перо држи господу избрану,
Јошт му не ће мјеста учинити.
То је стало за неђељу дана,

Све гледаше један на другога,

445

450

455

И мишљаху млади Црногорци,

460

Што ће чинит од живота свога,
Мио Перо а мио Даниле,

А оба су браћа Петровићи,

Нит' се могу омразити Перу,

Јер је врла и паметна глава,

465

И познаје добро Црногорце,
Нит' се могу свадит' са Данилом,
Зашто му га Петар оставио.
А да видиш Мартиновић-Сава!
Он дозива својега рођака,

470

Од Цетиња Милана сердара,

Па пођоше кули сердаревој,
На бијелу кулу починуше,

Па је Саво ријеч бесједио:

„О сердару, мој мили рођаче!

475

„Послушај ме, кајати се не ћеш;

„Ја сам тебе вазда послушао,

„Слуш’о сам те као старијега,
„И слушаћу вазда до вијека
„Каʼ нашега добра старјешину,

[ocr errors]

„Ма оли ми за ’во вјеру дати,

„Да ћеш мене за ’во послушати, „Што ћу тебе сада бесједити.“ Не хће сердар њему вјеру дати, Но овако Саву бесједио:

„Збори, Саво, што је тебе драго.“

Но жалосно Саво бесједио:

„Што ћу зборит', мој мили сердаре!

480

485

„Што ћу зборит', кад слушати не ћеш.“ Тако њему Саво говораше:

„О сердару од Цетиња главо!
„Мука ти се с Пером омразити,
„Да Данила познаш господара,
„То знадемо ми сви Црногорци,
„Ема сваки Црногорац знаде,
„На Данила влада остављена,
„Но ме зачуј, мој мили рођаче,
„Истина је, да је Перу криво,
„Ма да има сина насталога,
„Знаш, Данила не би допануло,
„Свакојако није на јабану,

490

495

500

« PreviousContinue »