Па се крену Ђуре џенерале,
А ш њим бјеше капетан-Лужану, Собом узе дванаест кануна
И његових двадесет момаках, Који знаду топом управљати, Обуче им рухо Црногорско, Да их клети не познаду Турци, И још узе двадесет момаках, Витезовах од Боке Латинске, Харамбашу од Новога Мата И његову дружину осталу, Па пођоше уз Которске стране, Пред њима је Мартиновић Саво. А кад доше на Његуше равне, Ту их тамна ноћца пристигнула, Па пођоше Петровића кули, У Ђорђијној кули починуше.
у кулу нико ниђе нема До све жене и ђеца нејака, Петровићи војском упраљаху,
А Машана брата Ђорђијева, Па ми рањен лежи на Цетиње, Лубарда му ногу саломила, Кад освоји града Жабљачкога,
E имаху посла на све стране. А ту мајку Ђорђијеву наша’ И његове двије снахе миле,
Лијеп су му конак начинили, Ма Ђорђија спати не могаше С његовијем капетан-Лужаном, Но се сву ноћ Савом ноћ Савом разговара,
И шета се тамо и овамо,
Куцају се сабљам’ у барчаке,
А не могу јутро дочекати,
су жељни с Турком боја бити. Отолен су рано поранили,
И дођоше на Чево крваво,
И нађоше свијетлога књаза
И његове рабре Црногорце. Кад га виђе Петровићу књаже, Већ витеза Ђура џенерала И раброга капетан-Лужана, Добро се је књаже зачудио, Руке шире, у лица се љубе, Питаше се за мир и за здравље, Па Ђорђији вели џенералу:
„О Ђорђија, за Бога једнога! „Које су те донијеле виле
A у наше горе камените?“ Ђорђија му право кажеваше, Како га је царе оправио. То је књазу врло мило било, Па ми књаже војску уређива, А како ће удрити на Турке И витешке крвавити руке. Вели тако Петровићу књаже: „Је ли мајка родила јунака
„И Српкиња пасом опасала, „Јуначкијем мл’јеком одгојила, „Ко би прешаʼ Зету валовиту „И Сушицу, украј Зете ладне, „Ко би пошаʼ проз цареву војску „Једну тамну ноћцу брез мјесеца, „Да пронесе књиге шаровите, „И да пође кули на Завали,
„На Завали Пилетића кули, „Еле су нас гласи допанули,
„Пилетић се кули затворио, „Није ми се преда у Тураках,
„Ни још соко Вуле капетане,
„Да би њима књиге додавао; „Па да пође у Куче камене, „Већ у Куче у Дрекаловиће, „Да би младу момчад обратио, „Куче племе и племе Пипере, „И да скупи Ровца до Мораче, „И да скупи Мораче обије, „Васовића до Кома планине, „Да окупи војску у Пипере,
„Да ударе на Бјелопавлиће,
„На два паше и њихову војску, „Он отуда, а ја одовуда,
„Да се Турских јадах нагледамо.
Честита ћу њега учинити, „Ко би пошаʼ и скупио војску, „Добар һу му љебац поклонити „И још боље даром обдарити.“
А то књаже међу војском рече, Телар пође проз војску књажеву: Ко чујаше, чут' се не чујаше, Ко гледаше, гледаше оружје; Но подоцкан јунак излазио, Од Цетиња Мартиновић Саво, Па је Саво књазу приступио,
Свијетлу му руку пољубио:
„Свјетли књаже, наше жарко сунце! „Ја се уздам у Бога једнога ,,И слободно срце у јунака, „Да ћу поћи, књиге пронијети „И сву твоју војску окупити, „Ал' ћу моју главу изгубити; „Ако л’ не би тамо погинуо,
„Доиста ћу удрити на Турке,
Сава грли кано мајка сина:
,,Па што Бог да и срећа јуначка!"
Кад разумје Петровићу књаже,
„Бре аферим, пиле соколово!“
И даде му Божу вјеру тврду:
„Но са војском удариш на Турке,
„Убиј ми се боја три сахата,
„Четврти се хоћемо станути, „Ал' ћу моју главу изгубити, ,,И Зету ћу воду прелазити, „Да по пољу мијешамо Турке, „Нека виде, што су Црногорци, „Што лупешки мени ударише.“
А вели му Ђуро џенерале: „А не бој се, Мартиновић Саво! „Кад би, Саво, удрио на Турке, „Е не ћемо Зету прелазити,
„Да се твоја не поплаши војска,
„На Зету ћу моста начинити,
„Прео моста с војском прелазити.“
Зададе му Божу вјеру тврду.
Но сам књаже на ноге устаде, А проз војску бираше јунаке, Изабра му два момка витеза, Од старине рабријех племићах: Марковића сасред Чева Рама, Баш именом Рама Петровића, И од Брда Радовић-Илија, То су књазу оба перјаника: „Хајте Савом, књиге пронесите,
,Ако бисте здраво прелазили,
„Чујте моји до два перјаника!
„Боље ћу ви поклонит' госпоство.“
Па ми књаже полази у кулу,
А ш њим бјеше Ђуро џенерале, И још витез Лужан капетане, Па шарене књиге сачинише: Једну пишу кули Пилетића
На витеза Риста капетана И његова млађега Јована:
,Чим примите књигу шаровиту, ,Ак нијесте до сад погинули,
„Дигните се и скупите војску;
« PreviousContinue » |