Page images
PDF
EPUB

„Ко се гође у Турке предао,

2405 Свакоме ћу жалост опростити, „Што ви рече Мартиновић Саво „А и моји до два перјаника, „Штогоћ реку, ја им потврђивам.“ Другу пише у Куче камене

2410 На сердара од Медуна главу и сокола војводу Брацана, На мудрога протопопа Зека, На витеза Тура Петровића И сокола Лазовић-Пунишу,

2415 Барјактара Лазаревић-Манца и Србина Божовић-Драгоју, и јунака Николића Мила: Чим

примите књигу шаровиту „И дође ви Мартиновић Саво, 2420 „Скупите ми Кучах три хиљаде, „Хајте брже с војском у Пипере; „Који су се у Турке предали, „Ја ви дајем Божу вјеру тврду Свакоме ћу жалост опростити.“

2425 И трећу је књигу сачинио, Па је шиље у Братоножиће, А на руке Вуку капетану: „Чуј ме, Вуче, млади капетане! Скупи војску, хајде у Пипере, 2430 Чим ти дође књига шаровита.“ Па четврту књигу направио, Шиље књигу у Васојевиће А на руке змају огњевиту,

9

[ocr errors]

2435

2440

[ocr errors]
[ocr errors]

2445

Перјанику Вуковић-Милану;
„Чуј, Милане, моја вјерна слуго!
„А чим примиш књигу шаровиту,
„Скупи војску све Васојевиће,
„Већ до Кома, високе планине,
„Хајде с војском кули Пилетића,
„Ту ћеш наћи Мартиновић-Сава
„И сокола до два перјаника.“
А пету је књигу направило,
Шиље књигу у богата Ровца
Перјанику Вучинића-Павлу
и соколу Павићу сердару:
Чим примите књигу шаровиту,
„Покупите хиљаду Ровчанах,
Ш њима хајте кули Пилетића.“
Па је шесту књигу направио,
Посла књигу у двије Мораче
Калуђеру оцу Димитрију
И витезу Милетић-сердару:
Чим

примите књиге шаровите,
Скупите ми обије Мораче,
„Хајте ш њима Пилетића кули.
И овако у књигу нареди:
„Шнь те књигу Бегану сердару,
„Нека своје подигне Ускоке,
„Да Ускоке од Тураках бране,
„Да Ускоке не опале Турци.
Кад шарене књиге саставио,
Па их даде Мартиновић-Саву
и сокол'ма оба перјаника:

2450

2455

[ocr errors]

2460 2465

[ocr errors]

2470

2475

„Хајте, нос'те књиге шаровите,
„Па што Бог да и срећа јуначка!
Ако бисте тамо погинули,
„Дивни һу ви спомен учинити
„Илијепо име прославити,

Част и дику рабријех витеза.“
И тако се књаже заклињаше,
и слугама таку књигу даде:
Што обдаре витеза војника,
Али коме штогоћ обећају,
Сам им књаже пером потврђива,
и свакоме жалост опростива.
Па ми књаже на ноге устаде,
Па загрли Мартиновић-Сава,
Па му стави на капу знамење,
Даде њему грба књажевога,
На томе се збору раздвојише.
Полећеше три момка сокола
Ка" јелени од године дана.
Пошто Књаже слуге отправио,
Тадер друге књиге направио,
А посла их Андрији сердару:

сердару, црн ти образ био!
„Освети ми војводу Јакова
„Од Дервиша, паше Турачкога,
„И ево ти војске неколико.“
И посла му друга пет стотина
A пред њима Радоњић-војводу
Са соколом Матановић-Пером,
Да би Перо таста осветио,

2480

2485

[ocr errors]

2490 2495

2500

2505

Таста свога, војводу Јакова.
Каде војска на Трешњево дође,
Ту војвода находи сердара,
Па војвода окара сердара.
Дигоше им и скупише војску,
Ударише пољу Граховскому,
Разагнаше по Грахову Турке,
Кано вуци по планини овце,
A

утече паше са тамборја
и остави свилена чадора;
Ту осташе три ста чадорова,
Три његове од боја лубaрде.
Подагнаше уз Грахово Турке,
И витешке крвавише руке,
Осветише војводу Јакова.
Што за Фајду, кад је погинуо!
Српкиња га више родит' не ће!
Затворише Турке у Клобуку,
Тераше их до града Требиња,
И хиљаду посјекоше главах,
Па пребише прве за потоње:
По четръест броје за једнога,
Право није, ма лијека није.
А пребише војводу Јакова
За сестрића луда царевога,
За њега се пребити могаше,
Саво оде са два своја друга,
и Сушицу здраво прелазише,

Зети валовитој доше,
Ту нађоше около Турака,

2510

2515

2520

Акад

155

Па ми ноћно прођоше проз Турке, 2525
и Турачку лађу украдоше,
Преко Зете те се превезоше,
А дођоше польy Штргањици
На бијелу сердареву кулу,
A

2530 укулу трудни починуше; Ту сердара дома не нађоше, Него јадну сердареву љубу, Сердар бјеше ноћно код Турака, Па с Турцима пије грку кафу, А то бјеху нерезани Турци;

2535 Тако вели Мартиновић Саво: „0 Ружице, сердарева љубе! Пошљи мене брже по сердара.“ Врло га је она послушала, И посла му улак за сердара.

2540 Сердар дође на бијелу кулу, Па се јаду сердар зачудио, Када виђе три бијесна вука, Откуда се онђе намјерише, Устадоше, па се загрлише,

2545 Питаше се за мир и за здравље, Па му Саво лошу ријеч рече: А ђе си ми, Никшане сердаре? „0 сердару, да те не би било! „Мрско ми се с тобом пољубити, 2550 Заудараш свецом Мухамедом, Јеси кулу смрада напунио.“ (На томе се сердар скаменио); ,0

сердару, црн ти образ био!

22

« PreviousContinue »