„Што ви рече Мартиновић Саво
"А и моји до два перјаника,
„Штогођ реку, ја им потврђивам.“ Другу пише у Куче камене
На сердара од Медуна главу
И сокола војводу Брацана,
На мудрога протопопа Зека,
На витеза Тура Петровића
И сокола Лазовић-Пунишу,
Барјактара Лазаревић-Манџа
И Србина Божовић-Драгоју,
И јунака Николића Мила:
Чим примите књигу шаровиту „И дође ви Мартиновић Саво, ,,Скупите ми Кучах три хиљаде, „Хајте брже с војском у Пипере; „Који су се у Турке предали, „Ја ви дајем Божу вјеру тврду „Свакоме ћу жалост опростити.“ И трећу је књигу сачинио, Па је шиље у Братоножиће, А на руке Вуку капетану:
,Чуј ме, Вуче, млади капетане!
, Скупи војску, хајде у Пипере,
Чим ти дође књига шаровита.
Па четврту књигу направио,
Шиље књигу у Васојевиће
А на руке змају огњевиту,
Перјанику Вуковић-Милану;
„Чуј, Милане, моја вјерна слуго!
"А чим примиш књигу шаровиту,
Скупи војску све Васојевиће,
„Већ до Кома, високе планине,
„Хајде с војском кули Пилетића,
,,Ту ћеш наћи Мартиновић-Сава
„И сокола до два перјаника.“
А пету је књигу направио,
Шиље књигу у богата Ровца
Перјанику Вучинића-Павлу
И соколу Павићу сердару:
Чим примите књигу шаровиту,
„Покупите хиљаду Ровчанах,
„Ш њима хајте кули Пилетића.“
Па је шесту књигу направио,
Посла књигу у двије Мораче
Калуђеру оцу Димитрију
И витезу Милетић-сердару:
„Чим примите књиге шаровите, „Скупите ми обије Мораче,
„Хајте ш њима Пилетића кули.“
И овако у књигу нареди:
„Шиљ'те књигу Бегану сердару,
Нека своје подигне Ускоке,
„Да Ускоке од Тураках бране,
„Да Ускоке не опале Турци. “
Кад шарене књиге саставио,
Па их даде Мартиновић-Саву
И сокол'ма оба перјаника:
„Хајте, нос'те књиге шаровите,
,,Па што Бог да и срећа јуначка!
„Ако бисте тамо погинули,
„Дивни ћу ви спомен учинити
„И лијепо име прославити,
Част и дику рабријех витеза. “
И тако се књаже заклињаше,
И слугама таку књигу даде:
Што обдаре витеза војника,
Али коме штогођ обећају,
Сам им књаже пером потврђива,
И свакоме жалост опростива.
Па ми књаже на ноге устаде,
Па загрли Мартиновић-Сава,
Па му стави на капу знамење,
Даде њему грба књажевога,
На томе се збору раздвојише.
Полећеше три момка сокола
Ка јелени од године дана.
Пошто књаже слуге отправио,
Тадер друге књиге направио,
А посла их Андрији сердару:
„О сердару, црн ти образ био!
Освети ми војводу Јакова
„Од Дервиша, паше Турачкога,
„И ево ти војске неколико.“
И посла му друга пет стотина
А пред њима Радоњић-војводу
Са соколом Матановић-Пером,
Да би Перо таста осветио,
Таста свога, војводу Јакова.
Каде војска на Трешњево дође,
Ту војвода находи сердара,
Па војвода окара сердара.
Дигоше им и скупише војску,
Ударише пољу Граховскому,
Разагнаше по Грахову Турке,
Кано вуци по планини овце,
утече паше са тамборја
И остави свилена чадора;
Ту осташе три ста чадорова,
Три његове од боја лубарде.
Подагнаше уз Грахово Турке,
И витешке крвавише руке,
Осветише војводу Јакова.
Што за фајду, кад је погинуо!
Српкиња га више родит' не ћe!
Затворише Турке у Клобуку,
Ћераше их до града Требиња,
И хиљаду посјекоше главах,
Па пребише прве за потоње:
По четръест броје за једнога,
Право није, ма лијека није.
А пребише војводу Јакова
За сестрића луда царевога,
За њега се пребити могаше,
Саво оде са два своја друга,
И Сушицу здраво прелазише,
А кад Зети валовитој доше,
Ту нађоше около Турака,
Па ми ноћно прођоше проз Турке, 2525
И Турачку лађу украдоше,
Преко Зете те се превезоше,
А дођоше пољу Штргањици
На бијелу сердареву кулу,
у кулу трудни починуше;
Ту сердара дома не нађоше,
Него јадну сердареву љубу,
Сердар бјеше ноћно код Турака,
Па с Турцима пије грку кафу,
А то бјеху нерезани Турци;
Тако вели Мартиновић Саво:
,0 Ружице, сердарева љубе!
„Пошљи мене брже по сердара."
Врло га је она послушала,
И посла му улак за сердара.
Сердар дође на бијелу кулу,
Па се јаду сердар зачудио,
Када виђе три бијесна вука,
Откуда се онђе намјерише,
Устадоше, па се загрлише,
Питаше се за мир и за здравље,
Па Саво лошу ријеч рече:
му
„А ђе си ми, Никшане сердаре?
„О сердару, да те не би било!
, Мрско ми се с тобом пољубити,
„Заудараш свецом Мухамедом,
Јеси кулу смрада напунио. “
(На томе се сердар скаменио);
„О сердару, црн ти образ био!
|