„Из граница Турке ишћерасмо,
„Пет стотинах главах посјекосмо,
..И толико живих пофатаємо:
„Брзо ћу ви у помоћи доћи.“
Књаз Данило шемлук учинио.
У томе му друга књига дође
Од сокола Мирка војеводе
Од Острога, б'јела манастира:
„Весели се, драги господаре!
„Кад ми Перо дође у индату,
„Да смо силу Турску потиснули,
„Василију свеца одбранили,
Како силно Турци ударише!
С једне стране топовима туку,
C друге стране бију из пушаках,
С треће стране стубе прислањају, 11
Да ускоче у бијеле куле;
Ал' се брани војвода Јакове
Са соколом Вуком Поповијем
И са Антом, сином јединијем,
И соколом Живком Перовићем,
И око њих педесет момаках,
Све јунака како ватра жива,
Стоји јека танкијех пушаках, гору,
Стоји јаук у војску Тураках,
Пролива се крвца од јунаках,
Како бурна киша из облака,
Око куле провреше потоци;
Погледа се војводићу Анто
Са соколом Вуком Поповије
Каʼ и вуци један на другога,
За гола се гвожђа дофатају,
Да искоче у Турску ордију,
Но им не да војвода Јакове:
,Стан’те море, а туците Турке,.... . 445 „Цуце ће ни доћи у индату.“. Тун се храбро и витешки бране Ти педесет биранијех другах Су толико Турскијех хиљадах: Пет стотинах убише Тураках, А толико раном обранише; Бранище се у бијелу кулу За двадесет од мјесеца данах, Док сам паша на ноге скочио И на силу Турке наћерао,
На бијелу војводину кулу,
Па на врата валом навалише,
Дочекаше бирани јунаци,
Док мртвијем завалише врата;
Ма залуду, ништа не помага,
Сила Турска запалила кулу,
У пећину утече војвода
Су његово педесет јунаках,
Четири му бјеху погинула,
Тун стајаше три бијела дана,
Док за њима низам кидисао,
И пећину димом напунише,
Свакојега извадише жива,
Изгубише другах половину,
Међу њима војводу Јакова,
Војводина опремише Анта,
Око њега двадест и пет другах
у Мостару граду бијеломе.
Док глас цару Николају дође
У бијелу Петарбургу граду,
Е је силан царе ударио
На витешку Српску гору Црну,
На коју ј' он наслонио руку,
И својијем прекрилио крилом,
Турском цару књигу отправио:
„Султан царе од Стамбола града!
„Што навојшти Српској гори Црној,
„На коју сам наслонио руку?
„Ево више од три ста годинах,
„А сад сам им поставио књаза,
„Па си, царе, књазу заратио,
„Да му палиш б’јеле манастире,
,Топом бијеш Василију свеца;
„Што ти божи чине угодници?
„Чу ли, царе, божи отпадниче!
„Враћај војску с мале горе Црне,
„Ал' се држи, ево мене на те:
„Ал' ћу моју круну изгубити,
„Али тебе Стамбол приватити.“
Кад је цара књига допанула
Од силнога краља Николаја,
Он се каја, шта је учинио,
Па начини ситнога фермана
Омер-паши, својему већилу:
„Врћи војску, хајде у Стамболу,
„Русија је мене заратила,
„Удари ми Николаје краље.“
Каде паши ситан Ферман дође,
О јаду се бјеше забавио:
Два дијела војске изгубио,
Црна гора здраво останула,
Никаква јој не учини квара,
Ни посјек'о бирана јунака
До сокола војводу Јакова.
„Немам с киме ходит у Стамболу.“
Богу Фала, Срби задобише!
у здравље цара Русијскога
и сокола Петровића књаза!
Књигу пише Скадарски везире 11 4...!
По имену силни Осман паша,...1920)
Тер је шаље у ловне Пипере
На стијену Павићевић-Вулу, а
2бр. У књигу га везир поздравио, но...)
И овако у њу говорио: ...
„Знаш ли, Вуле, није давно било,
„Кад си к мене пређе долазио,
,,Доводио браћу Стијењане,
„Ви хоћасте права бити раја,
„Ал' не даде Турска крвопија,
„Са Цетиња Петровић владика,
„Но мушкета сва три Мушикића ....
,,А све друге метну у синџиру,
Не даде ви цару честитоме;.....
„Сада, Вуле, моја вјерна слуго!..
,,Ево тебе згода и вријеме,
„Да ти дођеш Скадру бијеломе,
„Јер је Петар умръо владика;
„Но окупи браћу Стијењане,
|