Page images
PDF
EPUB

445

450

455

Оставише млади Црногорци,
Остављаху мајке и љубовце,
И чобани у планини овце,
A Данила траже господара.
А кад виђе Петровић-Даниле,
Ега љубе браћа Црногорци,
He xhе стајат' у манастир стари,
Него пође у своје дворове,
He xhеше му мјеста учинити,
Којено му беше остав.љено,
Но му даше малу камарицу
Ha

врх скала од свога полаца, Ка” да ће им причувати стражу.

'
Око себе купи Црногорце,
Перо држи господу избрану,
Јошт му не һе мјеста учинити.
То је стало за неђељу дана,
Све гледаше један на другога,
И мишљаху млади Црногорци,
Што ће чинит” од живота свога,
Мио Перо а мио Даниле,
А оба су браћа Петровићи,
Нит' се могу омразити ІІеру,
Јер је врла и паметна глава,
И познаје добро Црногорце,
Нит' се могу свадит' са Данилом,
Зашто му га Петар оставио.
А да видиш Мартинови-Сава!
Он дозива својега рођака,
Од Цетиња Милана сердара,

460

465

470

[ocr errors]

.

Па пођоше кули сердаревој,
На бијелу кулу починуше,
Па је Саво ријеч бесједио:
„0 сердару, мој мили рођаче! 475
„Послушај ме, кајати се не ћеш;
„Ја сам тебе вазда послушао,
„Слуш'о сам те као старијега,
„И слушаћу вазда до вијека
„Ка” нашега добра старјешину, 480
„Ма оли ми за 'во вјеру дати,
„Да ћеш мене за 'во послушати,
„Што ћу тебе сада бесједити.“
Не хће сердар њему вјеру дати,
Но овако Саву бесједио:

485
„Збори, Саво, што је тебе драго.“
Но жалосно Саво бесједио:
„Што ћу зборит', мој мили сердаре!
„Што hу зборит", кад слушати не беш..
Тако њему Саво говораше:

490 „0 сердару од Цетиња главо! „Мука ти се с Пером омразити, „Да Данила познаш господара, „То знадемо ми сви Црногорци, „Ема сваки Црногорац знаде,

495 „На Данила влада остављена, „Но ме зачуј, мој мили рођаче, „Истина је, да је Перу криво, „Ма да има сина насталога, „Знаш, Данила не би допануло,

500 „Свакојако није на јабану,

1

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

„Но на свога милога синовца, „Узима га Перо Богом сина, „Да га држи мјесте родног сина, „Но сердару, ако Бога знадеш! 505 „Збори с Пером, што најбоље знадеш, „E да би га како обрнуо, „Да њихово помириш кољено, „Перо нема сина ни једнога, „Али има благо небројено,

510 „Господар је вазде горе Црне, „И слушај ме, мој мили сердару! „Не шћене л' се Перо обратити, „Ти изиди на поље Цетиње, „И окупи своје Цетињане, И

515 „Па Данила пољуби у руку, „А тадар һе браћа Цетињани, Сваки ће му руци приступити, „Нек, сердару, вазда први будеш, „Ко започне, његова се броји, 520 „Нека први будеш уз господу, „И јошт твоји храбри Цетињани, „Највјерни ће бити господару, „Како ни је од старине било, „Од тебе ће Перо одступити,

525 „И на тебе жалост понијети. Mа ме слушај, мој мили сердаре, Теке народ позна господара, „И друго ће добро тебе доћи, „Најпослијед молиће те Перо, 530 „Да умириш Пера и Данила.“

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

И добро га Саво заклињаше,
Двораше rа као старијега,
Хоhаше га пољубит' у руку,
Што га није никад пољубио,

535
Не даде се Милане сердаре:
„Прој е од мене, Мартиновић Саво!
„Сви главари с Пером вијећаше,
„И тврду му Божју вјеру даше,
„Да од њега одступити не hе

540 „Ни другога познат” господара, Докле своје не изгубе главе. „Вјеруј мене, Мартиновић Саво, „Кунем ти се Богом истинијем, „Најпотоњи у то сам пристао,

545
„Најпотоњи оћу одпанути.“
Како

рече, тако не порече.
„А слушај ме, мили брате Саво,
А како бих коме вјеран био
„И изиша” пред нашом господом,

550
„Кад бих таку вјеру преврнуо!“
А Саво му био бесједио:
„0 сердару, злосретња ти мајка,
„Да ли не знаш наше Црногорце,
А не раде, да господу мире,

555 „Него би им очи повадили, „Да се могу на узети блага, „И вјеруј ме, мој мили сердару! „Сви hе издаr” као невјерници, „Сву кривицу на тебе ставити, 560 „Но се прођи, ако Бога знадеш,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

565

570

575

„Али чини, што је тебе драго.“ Оба поше пут двора столична, Сердар пође код своје господе, Али Саво код Данила пође, Од збора му ништа не кажује, Е не оһе брата опадати, Ни невјеру браћи учинити. То је стало два бијела дана, Трећи Данил' пође код господе, Жарко беше сунце починуло, Па уљезе Данил” код господе, и господи добар вече зваше, Али Перу стрицу говораше: „Ја те молим као старијега, Макни ми се из столице моје, „А не слушај неке Црногорце, „Доиста не оће завадити, „Слушаћу те као оца свога „A Борђију као стрица свога, „Браћу моју као десну руку.“ Mа Борђије на то пристануо, А и Перо пристати оћаше, Но не дају неки Црногорци. Ах нека их, црн им образ био, Баш платили Богу и народу, Не хће му се Перо подигнути, Данил” се је врло разљутио, На томе му Перо одговара: „Учи сколу пет година дана, „Па постани за нашег владику,

580

585

590

« PreviousContinue »