Page images
PDF
EPUB

191

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

„Хајте к мене Скадру бијеломе, „Да примите од цара дарове,

... „Да будете права царска раја.“ Када Вулу ситна књига дође, Од радости на ноге скочио,

25 Пак окупи браћу Стијењане, Па је њима Вуле бесједио: „Стијењани, моја браћо драга! „Ево нама радоснога гласа „Од нашега цара и везира,

30 „Да идемо Скадру бијеломе, „Да примимо од цара дарове,

<a „Да будемо права царска раја.“. Стијењани листом пристадоше

! До сокола Вула капетана

': 35 и његове куће Марковића;

... У то Јоко Синановић дође, Међу браћом добро јутро зваше: „Добро јутро, браћо Стијењани! ..... Што сте ми се јутрос окупили? ... 40 „Зар мислите Скадру: на Бојану, „Да грдило старо, поновите? Та знате ли, не знали вас људи! ::. „Књаз Данило доша” из Русије, „И сио је на поље Цетиње

45 „У столицу стрица његовога, і „Он ће скупит' листом Црногорце,

i „Стијену ће нашу разурити; „Но вас Богом од невоље кумим, „Профите се Скадра и везира, т.

50

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

55

[ocr errors]

60

65

„Па хајдете на поље Цетиње
„Код Данила Петровића қњаза,
„Пав његову прифатите руку.“
Стијењани не слушају Јока,
Већ у Скадру отидоше граду.
То се чуло на поље Цетиње,
Зачу витез Петровићу қњаже,
Пак срдито на ноге скочио,
Пак сам собом ријеч говорио:
„Авах мене, до Бога милога!
„Како су се посилили Турци,
„Бе је мене стрико преминуо!
„За то су ми благо отворили,
„Да шњим муте моју гору Црну;
„Ал' да би ме не родила мајка,

Ако Жабљак не похарам града,
„И све Турско царство не побуним,
„У Стамболу Отмановић-цара,
Да ће дићи на ме сто хиљада,
„Тући ћу се шњима до једнога,
Нека знаде грдни Османлија,
Што је витез Петровићу књаже
„И његови млади Црногорци,
„Који вазде у слободи живе,
„Да му с лажом благо не помаже.“
То изрече, књиге растурио
На сенате и на војеводе,
Ha

сердаре, младе капетане,
У књигама књаже запов'једа:
„На знање ви, моје вјерне слуге!

70

[ocr errors]
[ocr errors]

2

75

80 85

[ocr errors]

90

[ocr errors]

95

„Нек се сваки нађе на оружје,
„Ако Бог да, мислим ратовати
„Са Турскијем царем од Стамбола

И враћат' му жалост за срамоту.
Пак он дозва Пера и Борђију:
„На знање вам, оба стрица моја!

„Кад чујете младе Црногорце
„На бедему у граду Жабљаку,
„Похитајте бијелу Жабљаку,
Чувајте га како своју главу,
„Док ја дођем и натраг се вратим,
„Јер ја идем с војском на Стијену,
„Да раскопам племе Бранковића.“
То изрече, припаса оружје,
А млађи му хата изведоше,
Прекрсти се, сједе на лабуда,
Собом узе младе Цетињане
и остале избране јунаке;
Исту вечер на Ријеку сиђе,
Ту од пута није починуо,
Но ми призва два добра јунака,
Та сокола Станковића Кења
И делију Малишу Костића,
Па им стаде Књаже говорити:
„Сад вас гледам, двије четобаше!
Хоћете ли мене послушати,
„Да ви даднем стотину јунаках
„И пред њима три добра јунака,
„Три јунака, сва три сенатура:
„С љуботиња Петра војеводу

100

105

110

2

115

120

125

„И сокола Лукетина Сава „И делију Пејовића Стева, „Да у Жабљак ускочите граду, „Јер ви знате кланце и богазе, „Јер сте пређе у њем улазили „И јуначку славу задобили, „Ја се и сад надам, ако Бог да, „Да ћете ме вјерно послужити „и Жабљака града освојити, „А дајем ви моју вјеру тврду, „Ако мене вјерно послужите, „И у Жабљак граду ускочите, „Даћу вама од злата медаље, „Које носе образ Обилића.“ Кад то чуше два добра јунака, Смјерно ми се књазу поклонише: „Господаре, Петровић у Књаже! „Дај ти нама стотину јунаках „И пред њима до три сенатура, „Ако Бог да и Богородица, „Не ће проћи три бијела дана, „Уљешћемо у граду Жабљаку.“ То је књазу врло мило било, Пак у јутро с војском подранио, Сиђе е војском у Бјелопавлиће, Ту је једну нојцу преноћио, А у јутро рано подранио, Уз пут узе све Бјелопавлиће, Дође с војском у ломне Пипере, УЋелију с војском починуо,

2

1

130

135

140 195

145

150

155

и ту једну нојцу коначио.
Кад у јутро јутро освануло,
Јоште није сунце огријало,
Ево књазу ситна књига дође
Са бедема од града Жабљака
Од његова сва три сенатура:
„На знање ти, наш свијетли књаже!
„Уљегосмо у граду Жабљаку,

у
Селим-Ређу уФатисмо жива
„И остале цареве пандуре,
„Што чуваху царевога града;
„Ако ли нам не вјерујеш, Књаже,
„Ти послушај зелене топове
„Са бедема града Жабљачкога.
„И да си нам здраво и весело!

Чекамо те у граду Жабљаку.“
Кад је књаже књигу проучио,
Од радости на ноге скочио,
Диже војску, пође на Стијену,
Ту га срете Пилетић војвода
и његови млади Бурковићи,
Онда књаже нареди војнике,
Да разуре куће невјерниках,
Да се знаде, да су Бранковићи;
Млогијема Књаже опростио,
Јер имаше срце милостиво.
Кад је Осман паша разумно,
Тужне гласе кад је разумно
Од Жабљака града бијелога,
Да су у њем млади Црногорци,

[ocr errors]

160

165

170

13 *

« PreviousContinue »