Page images
PDF
EPUB

.

1

„Хајте к мене Скадру бијеломе, - 113,,
„Да примите од цара дарове,
„Да будете права царска раја.“
Када Вулу ситна књига дође,
Од радости на ноге скочио,
Пак окупи браћу Стијењане,
Па је њима Вуле бесједио:
„Стијењани, моја браћо драга!
„Ево нама радоснога гласа 14
„Од нашега цара и везира,
„Да идемо Скадру бијеломе,
„Да примимо од цара дарове,
,,Да будемо права царска раја.“... 8
Стијењани листом пристадоше

..

! ...

..

До сокола Вула капетана
И његове куће Марковића; ...

E

У то Јоко Синановић дође,

,,

25

30

1. 35

Међу браћом добро јутро зваше:
„Добро јутро, браћо Стијењани!».
„Што сте ми се јутрос окупили? 40
„Зар мислите Скадру на Бојану,
„Да грдило старо поновите?
,,Та знате ли, не знали вас људи !!:
„Књаз Данило доша из Русије,
,,И сио је на поље Цетиње
„У столицу стрица његовога, 1
„Он ће скупит листом Црногорце,
,Стијену ће нашу разурити;
„Но вас Богом од невоље кумим,
,,Прођите се Скадра и везира, ...

45

50

„Па хајдете на поље Цетиње
„Код Данила Петровића књаза,
„Пак његову прифатите руку.“
Стијењани не слушају Јока,
Већ у Скадру отидоше граду.
То се чуло на поље Цетиње,
Зачу витез Петровићу књаже,
Пак срдито на ноге скочио,
Пак сам собом ријеч говорио:.
„Авах мене, до Бога милога!
„Како су се посилили Турци,
„Ђе је мене стрико преминуо!

„За то су ми благо отворили,

[ocr errors]

„Да ш њим муте моју гору Црну;
„Ал' да би ме не родила мајка,
„Ако Жабљак не похарам града,
„И све Турско царство не побуним,
„У Стамболу Отмановић-цара,
„Да ће дићи на ме сто хиљада,
„Тући ћу се ш њима до једнога,
„Нека знаде грдни Османлија,
„Што је витез Петровићу књаже
„И његови млади Црногорци,
„Који вазде у слободи живе,
„Да му с лажом благо не помаже.“
То изрече, књиге растурио

На сенате и на војеводе,
На сердаре, младе капетане,

55

60

65

70

75

У књигама књаже запов’једа:

„На знање ви, моје вјерне слуге!

80

„Нек се сваки нађе на оружје,
„Ако Бог да, мислим ратовати
„Са Турскијем царем од Стамбола
„И враћатʼ му жалост за срамоту.“
Пак он дозва Пера и Ђорђију:
„На знање вам, оба стрица моја!
„Кад чујете младе Црногорце
„На бедему у граду Жабљаку,
„Похитајте бијелу Жабљаку,
„Чувајте га како своју главу,
„Док ја дођем и натраг се вратим,
„Јер ја идем с војском на Стијену,
„Да раскопам племе Бранковића.“
То изрече, припаса оружје,
А млађи му хата изведоше,
Прекрсти се, сједе на лабуда,

85

90

95

Собом узе младе Цетињане
И остале избране јунаке;
Исту вечер на Ријеку сиђе,
Ту од пута није починуо,
Но ми призва два добра јунака,

100

Та сокола Станковића Кења

И делију Малишу Костића,

Па им стаде књаже говорити:
„Сад вас гледам, двије четобаше!
„Хоћете ли мене послушати,
„Да ви даднем стотину јунаках
„И пред њима три добра јунака,
„Три јунака, сва три сенатура:
„С Љуботиња Петра војеводу

105

110

„И сокола Лукетина Сава
„И делију Пејовића Стева,
„Да у Жабљак ускочите граду,
„Јер ви знате кланце и богазе,
„Јер сте пређе у њем улазили
„И јуначку славу задобили,
„Ја се и сад надам, ако Бог да,
„Да ћете ме вјерно послужити
„И Жабљака града освојити,
„А дајем ви моју вјеру тврду,
„Ако мене вјерно послужите,
„И у Жабљак граду ускочите,
„Даћу вама од злата медаље,
„Које носе образ Обилића.“
Кад то чуше два добра јунака,
Смјерно ми се књазу поклонише:
„Господаре, Петровићу књаже!
„Дај ти нама стотину јунаках
„И

пред њима до три сенатура,
„Ако Бог да и Богородица,
„Не ће проћи три бијела дана,
„Уљешћемо у граду Жабљаку.“
То је књазу врло мило било,
Пак у јутро с војском подранио,
Сиђе с војском у Бјелопавлиће,
Ту је једну нојцу преноћио,
А у јутро рано подранио,

Уз пут узе све Бјелопавлиће,

115

120

125

130

135

Дође с војском у ломне Пипере,
У Ћелију с војском починуо,

140

И ту једну нојцу коначио.
Кад у јутро јутро освануло,
Јоште није сунце огријало,
Ево књазу ситна књига дође
Са бедема од града Жабљака
Од његова сва три сенатура:

„На знање ти, наш свијетли књаже!

145

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

„Што чуваху царевога града;

„Ако ли нам не вјерујеш, књаже, „Ти послушај зелене топове

„Са бедема града Жабљачкога.

„И да си нам здраво и весело!
„Чекамо те у граду Жабљаку.“
Кад је књаже књигу проучио,
Од радости на ноге скочио,
Диже војску, пође на Стијену,
Ту га срете Пилетић војвода
И његови млади Ђурковићи,
Онда књаже нареди војнике,
Да разуре куће невјерниках,
Да се знаде, да су Бранковићи;
Млогијема књаже опростио,
Јер имаше срце милостиво.
Кад је Осман паша разумно,
Тужне гласе кад је разумио
Од Жабљака града бијелога,
Да су у њем млади Црногорци,

155

160

165

170

« PreviousContinue »