„Док од мене запов’јед не примиш
„Са Бојане Скадра бијелога,
„Јер ту мислим прикупити војску.“
Међу тијем Петровићу књаже
Јер се паша бјеше утврдио,
Испод земље шанце наредио,
Пуца пушке тридесет хиљадах,
А грухају тридесет топовах,
Стоји црне земље тутњавина,
А Морача вода успљускује
Од онога огња жестокога,
Многе куле, бијели чардаци
Са црном се земљом изравнише
Од књажева топа великога.
Тако траја пет неђељах данах
Књаз Данило у Жабљаку граду,
У столицу Црнојевић-Ива,
Јер мишљаше, весела му мајка!
Да је Жабљак освојио града.
Кад је било по светом Николи,
Ево књазу ситна књига дође,
Из тамбора из војске цареве
Од Србина добра пријатеља:
„На знање ти, Петровићу књаже! ,,Ево на теб. Отмановић-цара:
„Што је силе у Стамболу граду,
„Румелије и све Арбаније,
„Листом Босне и Херцеговине,
„Ево иде ломној гори Црној;
Биће у све војске сто хиљадах,
„С војском влада велики везиру,
„Десна рука Отмановић-цара,
„По имену мушир Омер паша
„И су седам пашах царевијех;
„Дивно везир уређује војску
„Око твоје мале горе Црне,
Сваке ће ти ударити стране „Једног дана а једног минута:
"Удриће ти Босански везире
„С Арап-пашом са двадест хиљадах 365 „Од Никшића низ Острог планину; „Дервиш паша од Херцеговине „Удриће ти на поље Грахово
И ш њим војске дванаест хиљадах; „Трећа ће ти ударити војска
„Од бијела града Колашина,
„Пред војском је Ченгијћ Дервиш паша,
„С пашом има војске шест хиљадах,
„Да забуни Ровца и Морачу
„И Ускоке крваве јунаке,
„Да не дођу тебе у хиндату;
„Четврта ће ударити војска
„А од Бара града бијелога
„Низ Суторман високу планину,
„Има војске дванаест хиљадах,
„Пред војском је паша Усеине, ,,Мисли удрит на Црмницу доњу, "Ка' ће систи Виру на пазару;
„Пета ће ти ударити војска
„На сва Брда нахијом Љешанском, 385 „Пред војском је мушир Омер-паша, „Собом води пашу Скадарскога
„И тридесет хиљадах Тураках.
„Још се, књаже, Омер паша Фали: „Кад он пушти војску са свих странах 390 ,, А на твоју малу гору Црну,
„Да ће Црну гору изгорети,
Шести данак на Цетиње доћи,
„Да ће тебе уфатити жива
И остале твоје поглавице, Па те жива цару отправити, „А он сјести у столицу твоју. „Овђен тебе пријеваре нема, „Но остављај града Жабљачкога, „Пак ти чекај цара силенога. „И да си ми здраво и весело! Неимењак из војске цареве. Кад је књаже књигу проучио, Доиста му није мила била, Ал' му друга бити не могаше, Већ он себе војеводе зовну: „Војеводе, моји соколови! „Разваљујте града Жабљачкога, Ево на нас Отмановић-цара „И његова војска силновита,
„Ваља сада цара дочекати
„И са царем мегдан дијелити.“
Војеводе када разумјеше,
Што могаше, града развалише,
Пак ми царске топове скидоше,
Вратише се Црној гори малој.
Потом мало време постојало,
Удри војска цара силенога
Једног дана и једног минута
На границу Црногорску листом:
Реиз-паша удри од Никшићах
Ha крваву Жупу Грачаницу,
На јунака Мирка војеводу,
На књажева братучеда Крца,
На њихово друга три стотине;
Ал' се Мирко војевода брани
Из авлије светог манастира,
Ал' је веља сила у Тураках,
Виђе јунак војевода Мирко,
Да не може обранити цркву,
Пак остави Жупу Грачаницу,
Измаче се у Острог планину,
Ту се јунак затворио Мирко
У Острогу светом манастиру.
У то приспје Реиз-паша с војском,
Пак на горњи јуриш учинио,
И најпрва врата саломио,
А на друга загон учинио,
Ш његовијем братучедом Крцом,
Са јунаком Церовић-Новицом,
И на Турке огањ наложише,
Многе Турке земљи положише,
И грдне их натраг повратише;
У то Турци топе принијеше,
И манастир гађати почеше,
Потом гађу, а чине јурише,
Ал' се мушки војевода брани
И његова дружина уздана:
Стоји цика Српскијех пушаках,
Јаук стоји јаднијех Тураках,
Турци чисто узмакнути ћаху,
Ал' им Реиз паша не даваше;
Јер жељаше уфатити Мирка,
И често га на предају зваше,
Али ко ће уватити вука
Код толико Српскијех јунаках?
Јер су Срби старе меданџије.
Често ћаху отворити врата
И у Турке јуриш учинити
И по Турску уграбити главу,
А најпрво Петровићу Крцо.
Тако траје цио мјесец данах
У затвору Мирко војевода;
Но ево му муке и невоље:
Не стаде му праха и олова
И остале потребе војничке,
А од никуд доћи не могаше,
Јер га бјеше војска ошапила.
|